Nama je [Radio] Televizija Prištine dala vest da su rudari ušli u jamu. Ja sa mnogo drugih lekara, sa doktorom Ademijem, sa puno doktora. Bilo je i doktora koje je Trepča sama imala tamo. Sećam se prvog dana kada sam otišao, sišli smo liftom horizontima Trepče. Nije dobar osećaj da uđeš u taj lift, da siđeš 700-800-900 metara dole u jami. Međutim, uvek sam mislio o tome kako ću da pomognem tim rudarima. Ja sam bio lekar radnika 80-ih, svi su me rudari poznavali. Mnogo su se radovali. Uzeo sam torbu sa lekovima, [kao] što sam vam rekao u to vreme su lekovi bili besplatni i pregled i sve. Rezervisali smo dovoljno lekova, antibiotika protiv temperature, protiv kašlja, protiv povraćenja, protiv trovanja. I pregledao sam ih sa torbom punom lekova. Ali prvih dana, prvih dva-tri dana nije bilo zdravstvenih problema. […] Vredi da se pomene, mnogo je interesantno, mnogo rudara kada se njihovo zdravstveno stanje pogoršalo, kad smo mu rekli da mora svakako da izađe iz rudnika, oni nisu hteli. Rekli su: ‘Samo mrtav. Četvorica mogu da me odnesu i da me odvoje od drugara koji su štrajkači’