Ja sam lako išla, ali bilo je užasno vratiti se iz ratnih zona u Đakovici, veoma teško. Policija je uvek stražarila. Vojska, OVK. Ja to nisam znala. Vratila sam se sama kao i obično trebala sam da siđem na ulici da bi mogla da sačekam autobus ili nešto kako bi se vratila u Đakovici. […]
Hodala sam, pešačila, i još nisam dospela na ulici kad vidim konvoje srpske mašinerije prolazili su kroz ulicu gde sam ja morala da siđem. I tu je drugi put kad sam se ja jako loše osećala. Kažu mi, vojnici OVK mi kažu: ‘Ne okreći glavu, nemoj se plašiti’. U dve zone su postavili grane drveta i: ‘Nemoj se plašiti jer ako te zaustave mi ćemo reagovati’. Ali instiktivno sam okrenula glavu i suze su počele da mi idu. […]
Auto kolona koja je znala da je tu vojska, išla je što brže što je mogla. Prošla sam bez ikakvog problema. Ali kad sam otišla kući emocije su predvladale i počela sam da plačem, nisam mogla ni da govorim. Nakon toga, vojnici su odlučili da otvore punkt u Đakovici. Sakupili smo vrlo malo materijalnih sredstava i smestili su se u naselje Čabrat. Formirala se brigada 137 Đakovica.
Mart 1998. bio je mesec mnogih protesta. Ženska neformalna mreža organizovala je osam od osamnaest mirnih protesta održanih u tom mesecu. Protesti su bili odgovor na nasilje Miloševićevog režima u Drenici na Kosovu. Aktivistkinje su kroz proteste pozvale međunarodnu zajednicu da interveniše i zaustavi nasilje. Ova serija intervjua prikazuje istoriju ženskog aktivizma u javnoj sferi, rasvetljava političko pozicioniranje žena i oblike otpora 1998.
Intervjui su napravljeni u saradnji sa ForumZFD, University Program for Gender Studies and Research i sa Inicijativom za usmenu istoriju.
Sakibe Doli
AktivistkinjaSkender Mučolli
Politički aktivistaJa sam bio ranjen oružjem i neko me je odveo tako ranjenog u bolnicu. […] Ležao sam tu u bolnici. Sutradan direktno bez istražitelja, došao je istražni sudija i rekao mi je: ‘Ti si uhapšen’. Nije me ispitivao, niti išta. Ležao sam u bolnici. Tu su mi doneli stražara i on me je čuvao sve vreme dok sam bio u bolnici. U Prištinskoj bolnici sam bio jedno tri nedelje. Nisu me operisali, nisu mogli da izvade [metak] u tom smislu, to je bila izjava lekara. Onda su me odveli direktno u zatvor. Hapšenje je bilo direktno iz bolnice… uhapšen sam u bolnici, kada sam izašao iz bolnice odveli su me kod istražnog sudije, istražni sudija je izrekao meru zatvora.
Zirafete Murići Ljajči
Politička aktivistkinjaMeni su stavili lisice, bile su neke plastične lisice, ne one, lisice sa metalnim lancima. Sa Mirvetom dvoje po dvoje su nas sve vezali. Stavili su nas u jedan kombi, bili su inspektori sa nama. Možda sam zaboravila bio je Dema, Dema Muja i Jakup Lonćari sa nama. Možda sam i zaboravila, ne znam možda ove druge devojke pamte bolje. Odveli su nas za Mitrovicu. Putem, jer je kombi iza bio onako sa otvorenim prostorom, bile su kao klupe okolo. […] Pogledale smo jedna-drugu, ali nismo imali nijednu priliku, na primer, da damo neku informaciju jedna-drugoj o tome kakva je bila procedura istrage do sada. Osim što je Hava jednom, znaš, onako znakovima dala do znanja da su je tukli po rukama i pitala da li su i mene tukli pendrekom, znaš. Malo samo kako bi znali kako je išla procedura istrage. Ali to se bre znalo jer su namerno ostavljali otvorena vrata kako bi mi čule jedna-drugu dok vičemo. Tu se znalo kako je tekla cela situacija.
Zeljije Krieziu Ramadani
Politička aktivistkinjaTu sam bila iznenađena stavom moje majke Zeljfije, bez nijednog dana škole. Ali predata telom, srcem, dušom za pitanje Kosova. Kad je ustala [tu] sam videla da je majka hrabra, kao mnoge druge majke sa Kosova. Moja majka je nosila maramu, bila je pokrivena kad je izlazila napolje na ulici. Ne znam, ali za mene je bilo iznenađenje. Kada je ona ustala i spremila se, zavezala je onu maramu onako oko usta {opisuje rukama kako je zavezala} napunila je sa lukom. Zavezala je maramu i stavila luk. Mi smo svi izašli. Ja sam bila u prvim redovima. Bile je mnogo drugih žena, bilo je mnogo drugih. Mi smo počeli sa demonstracijom: ‘Nezavisnost, demokratija, republika!’ Izreke tog vremena: ‘Sloboda!’ Bačen je prvi suzavac u tom naselju. Nemate pojma. […] Kad je moja majka došla, taj prvi suzavac ispred demonstranata, moja majka je nosila dimije sa slojevima, otvorila je one slojeve i sela preko onog suzavca. Mi smo svi užasnuti vikali: ‘Nemoj, nemoj, nemoj!’ Uspela je da uzme suzavac dok nije eksplodirao. Jer je puštao onaj [zvuk] zzzz {onomotopea}, dok nije pustio onaj dim. […] I majka im baci natrag [taj suzavac]. Cela masa je počela da se mobilizuje i da im vraća natrag. To je bila kulminacija koja je revoltirala policajce o organizaciji
Saime Isufi
Politička aktivistkinjaBilo je negde oko deset sati kad me je Ibrahim Keljmendi pozvao na telefon. Rekao mi je: ‘Da li se Kadri vratio?’ Rekla sam: ‘Ne, nije se vratio’. Naravno da bi se Kadri vratio te noći jer je bila nedelja a u ponedeljak je radio. Nije se vratio. […] Oni nisu imali telefon kući, braća Grvala, tako da su izašli da telefoniraju u kabini u to vreme. To se desilo dok su izlazili jer su ih pratili. Sačekali su ga. Oni su samo hteli da se njih trojica sastanu i onda da ih ubiju. Dakle to je bilo delo UDB-e. […] Zatim, Ibrahim Keljmendi je ponovo telefonirao, Hasan Malja se javio na telefon. Rekao je: ‘Hoću da vam javim’, rekao je: ‘jer se u Nemačkoj desio atentat. Kadri Zeka’, rekao je: ‘Kadri je umro’, to sam čula jer, jer je bila tiha noć. To sam čula. Za njih dvojicu se ne zna, jer [mislilo se da] je Jusuf bio ranjen. […] Kad smo tamo stigli izašla je supruga Jusufa i rekla: ‘Ajde mlada’ ja sam se bila udala, nije prošlo ni dve nedelje. Rekla je: ‘Ajde mlada, troje mrtvih’. To je bila bomba. Uprkos velikom bolu za Kadriju, ali kad bi makar neko preživeo, bilo je mnogo teško. Dakle to je bilo to. Zatim, ljudi, zemljaci su ustali, jer su oni bili njihova vođa. Bio je šok za sve. Svi su mi tu dolazili za saučešće, za materijalnu pomoć. Trudili smo se da ih vratimo na Kosovo, to nikako nije dolazilo u obzir, ambasada nije dozvolila. Znači, sahrana je obavljena nakon tri nedelje, u Nemačkoj, jer nisu dozvolili da ih vratimo i tako.