Mart 1998. bio je mesec mnogih protesta. Ženska neformalna mreža organizovala je osam od osamnaest mirnih protesta održanih u tom mesecu. Protesti su bili odgovor na nasilje Miloševićevog režima u Drenici na Kosovu. Aktivistkinje su kroz proteste pozvale međunarodnu zajednicu da interveniše i zaustavi nasilje. Ova serija intervjua prikazuje istoriju ženskog aktivizma u javnoj sferi, rasvetljava političko pozicioniranje žena i oblike otpora 1998.

Intervjui su napravljeni u saradnji sa ForumZFD, University Program for Gender Studies and Research i sa Inicijativom za usmenu istoriju.

Zeljije Krieziu Ramadani

Politička aktivistkinja

Tu sam bila iznenađena stavom moje majke Zeljfije, bez nijednog dana škole. Ali predata telom, srcem, dušom za pitanje Kosova. Kad je ustala [tu] sam videla da je majka hrabra, kao mnoge druge majke sa Kosova. Moja majka je nosila maramu, bila je pokrivena kad je izlazila napolje na ulici. Ne znam, ali za mene je bilo iznenađenje. Kada je ona ustala i spremila se, zavezala je onu maramu onako oko usta {opisuje rukama kako je zavezala} napunila je sa lukom. Zavezala je maramu i stavila luk. Mi smo svi izašli. Ja sam bila u prvim redovima. Bile je mnogo drugih žena, bilo je mnogo drugih. Mi smo počeli sa demonstracijom: ‘Nezavisnost, demokratija, republika!’ Izreke tog vremena: ‘Sloboda!’ Bačen je prvi suzavac u tom naselju. Nemate pojma. […] Kad je moja majka došla, taj prvi suzavac ispred demonstranata, moja majka je nosila dimije sa slojevima, otvorila je one slojeve i sela preko onog suzavca. Mi smo svi užasnuti vikali: ‘Nemoj, nemoj, nemoj!’ Uspela je da uzme suzavac dok nije eksplodirao. Jer je puštao onaj [zvuk] zzzz {onomotopea}, dok nije pustio onaj dim. […] I majka im baci natrag [taj suzavac]. Cela masa je počela da se mobilizuje i da im vraća natrag. To je bila kulminacija koja je revoltirala policajce o organizaciji

Saime Isufi

Politička aktivistkinja

Bilo je negde oko deset sati kad me je Ibrahim Keljmendi pozvao na telefon. Rekao mi je: ‘Da li se Kadri vratio?’ Rekla sam: ‘Ne, nije se vratio’. Naravno da bi se Kadri vratio te noći jer je bila nedelja a u ponedeljak je radio. Nije se vratio. […] Oni nisu imali telefon kući, braća Grvala, tako da su izašli da telefoniraju u kabini u to vreme. To se desilo dok su izlazili jer su ih pratili. Sačekali su ga. Oni su samo hteli da se njih trojica sastanu i onda da ih ubiju. Dakle to je bilo delo UDB-e. […] Zatim, Ibrahim Keljmendi je ponovo telefonirao, Hasan Malja se javio na telefon. Rekao je: ‘Hoću da vam javim’, rekao je: ‘jer se u Nemačkoj desio atentat. Kadri Zeka’, rekao je: ‘Kadri je umro’, to sam čula jer, jer je bila tiha noć. To sam čula. Za njih dvojicu se ne zna, jer [mislilo se da] je Jusuf bio ranjen. […] Kad smo tamo stigli izašla je supruga Jusufa i rekla: ‘Ajde mlada’ ja sam se bila udala, nije prošlo ni dve nedelje. Rekla je: ‘Ajde mlada, troje mrtvih’. To je bila bomba. Uprkos velikom bolu za Kadriju, ali kad bi makar neko preživeo, bilo je mnogo teško. Dakle to je bilo to. Zatim, ljudi, zemljaci su ustali, jer su oni bili njihova vođa. Bio je šok za sve. Svi su mi tu dolazili za saučešće, za materijalnu pomoć. Trudili smo se da ih vratimo na Kosovo, to nikako nije dolazilo u obzir, ambasada nije dozvolila. Znači, sahrana  je obavljena nakon tri nedelje, u Nemačkoj, jer nisu dozvolili da ih vratimo i tako.

Sami Dermaku

Aktivista

Jednog dana vidim jedan fotokopir aparat su postavili u hodniku. Čak je Ismet to saopštio. Pitao sam ga: ‘Ismete’, rekoh: ‘šta je sa’, rekoh, ‘ovim šaptilografom’, rekoh, ‘zašto ste ga ovde postavili?’ Rekao je: ‘Uzeli smo jedan novi a ovaj smo ostavili tu’. Mislim se u sebi pa iako vam uzmemo nećemo vas ostaviti u lošem stanju. 

Prođem tuda sa Redžepom Maljom, i kažem mu: ‘Redžepe u ovom hodniku je jedan šaptilograf, ali moram da razbijem to svetlo tamo, jer je tu bilo javno osvetljenje. Rekoh: ‘I da završimo to, da otmemo’. Rekao je: ‘Slušaj šta ti kažem, nemoj da ti uradiš to jer ti ovde često dolaziš’, jer sam bio inženjer elektrotehnike u Elektro-Kosovo, visoki napon. ‘Ostavi ti taj posao, ja ću obaviti’, ‘Ne, ne’. ‘Ako hoćeš’, rekao je: ‘da odeš u zatvor i da odvedeš u zatvor tvoje drugove završi ti akciju. Ali ti ne smeš, ti često dolaziš i bilo bi sumnjivo ionako će sumnjati’. Kad jednog dana prolazim tuda, vidim slomljeno svetlo rekoh obavio je Redžep, Redžep Malja.

Husamedin Azemi

Politikolog

Bila je ona sirena za alarm, a alarm kad je odjekivao u Trepči čuo se kao da je neki plač au-au-au {rukom pokazuje ritam alarma}, kad se tako čulo mi smo znali da se desila neka nesreća u rudniku i svi smo zajedno sa majkom, ocem pod rukom išli ispred rudničke jame. Nakon nekog vremena… bili su neki vagoni, bili su samo sa četiri stubova i onako sa daskama {opisuje oblik vagona} gde se nosio materijal, tu na daskama je izašao neko mrtav, drugi. […] ja sam se radovao jer to nije bio moj otac, moj drugar je plakao jer je to bio njegov otac. Tako da, bio je veoma težak život tada, veoma težak. Znači, uslovi su bili mnogo teški, sa smenama, u tri smene, toliko siromaštvo da nisi mogao. Tata je i postio i išao na treću smenu. Bila je jako teška situacija, mnogo teška i posao je bio mnogo težak i dalje je težak jer rudnik ostaje rudnik. Međutim bilo je teško jer nisu imali ni iskustva, nisu imali ni inžinjere, nisu imali ni ljude iz oblasti rudarstva. A uslovi su bili minimalni i mnogo… umro je, otišao je završio se posao.

Sabri Novosella

Politički aktivista

Drugo hapšenje se desilo ovako […] Muslim da je to bilo ‘70. Ženio se jedan naš drug iz zatvora Huda Dobruna. Bio je član naše organizacije, [zajedno] sa njegovim drugovima. Ženio se u Đakovici. Pozvao je nas, svoje drugove da bi učestvovali u svadbi. U svadbi su čak predložili, čak je ovde Meriman Braha, on radi ovde. On je predložio da jedan od njih izađe, bilo je 200 i nešto svatova, i traži minut tišine za Fazljija Grajčevcija i u znaku poštovanja svih zatvorenika koje smo imali po zatvorima. Smtrali su da je razumno da mene predlože, izašao sam ja. Pozdravio sam svatove, čestitao sma im svadbu i tražio sam da održamo minut tišine za Fazljija Grajčevcija i u znaku poštovanja svih zatvorenika koje smo imali po zatvorima. Završio se taj posao i odmah se zabrljala stvar. Onda su me uhapsili, uhapsili su me… Bio sam osuđen na dve godine zatvora. E sad, to što je rekao Meriman Braha, bile su istrage i sve to, sve, ja ništa nisam prihvatio.