Ovaj niz intervjua predstavlja živote umetnika i kulturnih radnika koji su radili na Kosovu i bili deo umetničke scene ‘70-ih, neprestano dobijajući priznanja u jugoslovenskom umetničkom prostoru preko dve decenije. Politički kontekst koji je pokrenuo vizuelnu umetnost predstavljao je zlatno doba Kosova u Jugoslaviji. Činilo se da je ovaj period velikog napretka bio srž institucionalne memorije, uključujući i memoriju kulturnih institucija. Zbog toga ne čudi  što je Umetnička galerija u Prištini, danas Nacionalna galerija Kosova, osnovana 1979, postajući tako prva umetnička institucija koja je definisala kako će se umetničko delo prikazati i predstaviti javnosti.