Zanimljivo je, da budem iskren, kada su i nastavnici i učenici bili maltretirani, a [policija] je zapravo otišla, mislili smo da sutradan nećemo imati nijednoh učenika. Zanimljivo je da nije bilo odsutnih. Nastavnici, učenici, sada naravno za mene ali i za druge, bilo je dovoljno samo da budu tu. Da ih imamo tu u blizini. Što se tiče časova onda kada smo se smirili tada smo nastavili da radimo. 

 

[…] Dakle, svi su đaci bili u školi. Došlo je vreme, zvonilo je zvono, iznenađujuće, kad je zvono zazvonilo za tri minuta cela škola je bila opkoljena. Srećom, trudili smo se da budemo hladni, gledali smo sa prozora šta rade i šta nas čeka. I prvo su nas tamo odveli na treći sprat, ili na drugi ne znam ali bitno da su formirali dva kordona policajaca na tom spratu. Srećom, učenike nisu maltretirali. A mi učenici koliko nas je bilo 30 ili 40, ali najgore je prošao profesor Muharem Peci, koji je zadobio veoma teške povrede.