Nakon zatvora, sva su moja prava bila ograničena. Nisam imala pravo ni da radim, ni u vladinim institucijama, niti da se bavim sportskom aktivnosti kao što sam se bavila, ni u književnosti. Dakle, ili sam morala da promenim ime ili sam morala da pronađem neku prijateljsku vezu da bi mogla da objavim neku poeziju tu i tamo. Tako da, dakle, iz onog malog zatvora izašla sam u veliki zatvor koji se zvao Kosovo i tako je bilo sve dok sam se udala za supruga. Pre nego što sam se udala ja sam sklopila brak [u opštini] sa suprugom da bi mogla da promenim prezime. Promenila sam prezime i onda sam mogla da radim jedno četiri-pet godina u Opštini Klina. Nakon pet godina nađu mi trag i udalje me iz [radnog] mesta. Otud sam otišla u Opštini Lipljane, u Gadimlje. Videla sam na novinama da se traži nastavnica za fizičko vaspitanje. Odnesem moj zahtev tamo, prime me i tu sam radila nekoliko meseci. Tražili su ovu karakteristiku političke podobnosti koje se zahtevalo u to vreme. Ja to nisam imala gde da uzmem.
Zurafete Krueziu Manaj je rođena 1958. godine u Suvoj Reci. 1984. godine diplomirala je na Fakultetu za fizičko vaspitanje Univerziteta u Prištini. Od 1980. godine je radila kao nastavnik fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi “7. Mart” u Suvoj Reci. Uhapšena je 1982. zbog političkih pitanja i osuđena na 18 meseci zatvora. 1992. godine otišla je u Švedsku, gde je radila kao nastavnica u osnovnoj školi na albanskom jeziku. Gospođa Krueziu Manaj je trenutno u penziji i živi sa porodicom u Švedskoj.