Jednog dana vidim jedan fotokopir aparat su postavili u hodniku. Čak je Ismet to saopštio. Pitao sam ga: ‘Ismete’, rekoh: ‘šta je sa’, rekoh, ‘ovim šaptilografom’, rekoh, ‘zašto ste ga ovde postavili?’ Rekao je: ‘Uzeli smo jedan novi a ovaj smo ostavili tu’. Mislim se u sebi pa iako vam uzmemo nećemo vas ostaviti u lošem stanju.
Prođem tuda sa Redžepom Maljom, i kažem mu: ‘Redžepe u ovom hodniku je jedan šaptilograf, ali moram da razbijem to svetlo tamo, jer je tu bilo javno osvetljenje. Rekoh: ‘I da završimo to, da otmemo’. Rekao je: ‘Slušaj šta ti kažem, nemoj da ti uradiš to jer ti ovde često dolaziš’, jer sam bio inženjer elektrotehnike u Elektro-Kosovo, visoki napon. ‘Ostavi ti taj posao, ja ću obaviti’, ‘Ne, ne’. ‘Ako hoćeš’, rekao je: ‘da odeš u zatvor i da odvedeš u zatvor tvoje drugove završi ti akciju. Ali ti ne smeš, ti često dolaziš i bilo bi sumnjivo ionako će sumnjati’. Kad jednog dana prolazim tuda, vidim slomljeno svetlo rekoh obavio je Redžep, Redžep Malja.
Sami Dermaku je rođen 1948. godine u selu Šipašnica, opština Kamenica. Studirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Prištini. Nakon diplomiranja, g. Dermaku je radio u kompaniji “Elektromontaža”. Dva puta je osuđivan za neprijateljske radnje u Jugoslaviji, a odležao je ukupno osam godina zatvora. 1986. Je otišao u Švajcarsku, gde je dobio politički azil. U Ženevi je nastavio svoju političku aktivnost, kao predsednik podogranka DSK i predsednik kulturno-umetničkog društva “Igbale Priština”. Po završetku rata radio je u Energetskoj korporaciji Kosova kao savetnik direktora EKK-a. Sada je u penziji i živi sa porodicom u Ženevi, Švajcarska.