Zahtevi su uglavnom bili politički. “Samoopredeljenje!” “Oslobodite političke zatvorenike, Adema Demačija, Redžepa Malju!” Imenima su pomenuli sve te zatvorenike. “Trepča radi, Beograd se gradi!” “Kosovo Republika!” “Ili voljom, ili voljom ili ratom… Ustav, ili voljom, ili ratom”. […] Hidajet je pričao, pričao je kao radnik, sa kačketom, sa jednostavnom odećom bio je kao radnik mi ga uopšte nismo poznavali. I tog dana, Teuta… zamah ti nije dopuštao, ta situacija ti nije dopuštala da budeš miran. I sad: “Popni se ti Teuta, popni se ti kao žensko. Zašto da se popnu samo muškarci? Neka se popnu i devojke” (smeje se). I: “Ne, popni se ti Remzija” ne znam kako se desilo i meni: “Popni se, popni se ti”, pre nego što sam se popela, brat je napisao one zahteve {kao da piše nešto} šta da pričam, šta da… na nečijim leđima, mislim da je bilo na leđima Teutinog brata. I dao mi je to, ja se popnem sa jednom suknjom, sa nekom, nije mi bilo baš lako, i sad pita me Hidajet Hiseni: “Da li me poznaješ?” […] I ja sam sve to pročitala vikanje je bilo još glasnije jer sam ja bila žensko i ipak je drugačije, i sišla sam dole i nastavili smo do uveče bio je mrak, bilo je jako mračno, bilo je do kasno. Tamo su nas rasterali suzavcem, tu smo se razišli i više se nismo videli. Izule su mi se cipele i videla sam tipa kako trči ulicom, ne sećam se koja je to ulica. I dao mi je jednu svoju cipelu i ostala mi je jedna cipela, druga je izgubljena, a taj momak mi je dao cipelu i ja sam je zadržala do, imala sam je do nedavno. Ne znam da li ga je neko nedavno bacio, jer sam želela da je zadržim za uspomenu (smeje se). Kao uspomenu i da to bude u muzeju, ta cipela, da se ispriča gde se to dogodilo, šta su oni radili, šta smo mi radili u to vreme.
Remzije Januzi Ljimoni je rođena 1959. godine u Pograđi, opština Gnjilane. 1978. godine upisao je Fakultet za albanski jezik i književnost Univerziteta u Prištini. Zbog političkog delovanja uhapšen je 1981. godine i osuđen na šest meseci zatvora. Posle godinu dana ponovo je uhapšen i osuđen na godinu i po dana zatvora. 1990. godine je otišla za Švajcarsku, gde i danas živi sa porodicom. Gospođa Januzi Ljimoni osnovala je udruženje žena “Majka Tereza”, osnovna delatnost organizacije je prikupljanje prihoda za porodice palih boraca.