Ne možete zamisliti koliko je bilo gužve, toliki je entuziazam bio, nisi imao… bilo je starih, bilo je mladih, bilo je žena […] Kad je ustao Hidajet Hiseni, na kraju onog šetališta koje i danas ima Priština, tu kod heroja Zahira Pajazitija […] Kad su tu ustali, mi smo bili jako blizu i jedna naša drugarica iz grupe se popela na drvo, Remzije Ljimani i ona se popela na drvo. […] Nabrajali su zahteve koje su postavili Hidajet, znaš, obučen, maskiran, sve. Ali problem je bio veoma ozbiljan, mase su bile toliko tesne da smo mi bili ovako {spaja ruke} jedan pored drugog. Kad su počeli da bacaju suzavac. Sad kako je masa bila, pošto je prvo uhvatila taj deo, prvo su oni počeli da imaju ozbiljne probleme. Ti nisi imao mogućnosti, nisi mogao da se vratiš, jer se masa gurala. Mene je to uhvatilo i pala sam. Ja sam pala jer me masa gurnula. Ti nemaš gde da se držiš jer onaj iza tebe već beži. Ja sam pala na asfaltu znači i moj brat iznad mene. Teuta na zemlji jer smo tu bile zajedno i ja sam počela da se gušim. Teuta je rekla: ‘Iznad mene je pao jedan ogroman čovek’, rekla je: ‘ja ispod nisam mogla da dišem’. I moj brat tu iznad, kad smo ustali masa se već razišla, tu je bilo aklamacija, zahtevi su došli do izražaja. […] Trčali smo, neki tamo, neki ovamo. Kad smo se vratili da idemo gore, znači glavnom ulicom od menze, sad po toj glavnoj ulici, bilo je cipela, patika, bačenih stvari, kako su ljudi bežali.
Teuta Bekteši je rođena 1957. godine u selu Lopate, Kumanovo, Severna Makedonija. 1990. Godine je diplomirala na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Prištini. Od 1997. godine radi kao lekar opšte prakse u privatnoj ordinaciji “Doktor Teuta” u Kumanovu. 1983. i 1985. godina bila je u zatvoru zbog svog političkog delovanja. Gospođa. Bekteši je predsednica albanske ženske lige u filijali Kumanovo. Ima dvoje dece i živi sa porodicom u Kumanovu.