Razgovarali smo i odlučili da nećemo izaći živi, dok oni ne podnesu ostavku. I tu smo ostali osam dana i osam noći. Neki su se razboleli, prisiljavali su ih da izađu i traže pomoć, nisu hteli ni da izađu neki stariji i umorni, nisu hteli da izađu. Izašli bi da uzmu tabletu i vratili se u rudnik. […] i sad ko god se tamo razboleo, znate imali smo ambulantu. Bili su mnogo slabi i opet su se vraćali, neki su ostali, tu je bila ambulanta. Da pojasnimo, kampanja pomirenja krvne osvete započela je tamo u rudniku. Prišao je čovek i rekao: ‘Opraštam krv rudarima Trepče’. Ljudi su bili u zavadi, znate neko je ubio nečijeg člana porodice, a oni su to oprostili. Bilo je žena, izvinite, žena je došla i poklonila svoje zlato. Čovek je došao na ulaz u rudnik i vezao svoju kravu kao poklon rudarima. Bilo je, ljudi su davali sve što su mogli, imali smo podršku, imali smo podršku sa celog Kosova, mislim od Albanaca. Od studenata, studenti su se zabarikadirali na univerzitetskim odeljenjima, bilo je studenata koji su štrajkovali glađu u znak podrške rudarima, ni oni nisu jeli.
Isuf Bećiri je rođen 1959. godine u Bajgori, opština Mitrovica. Četiri godina je završavao praksu u “Trepči” i završio je srednju tehničku školu 1978. godine, i iste se godine tamo zaposlio. Tokom 90-ih, nakon što je otpušten, pokrenuo je privatni posao. Završetkom poslednjeg rata na Kosovu g. Bećiri je ponovo zaposlen u “Trepči” i još uvek je angažovan na tom poslu. Trenutno živi sa porodicom u selu Bajgora.