Znao sam… Znam sve o hotelu Grand, sve, neću da kažem ali sam takođe znao tačno koliko kašika je bilo tu, jer sam radio balans, registraciju, balans. Ne postoji deo hotela Grand koji ne znam detaljno. Znam sobe bolje nego, da kažem, bolje nego domaćin. Poznajem magacin bolje nego što ga znaju radnici u magacinu, ili sam bar ranije znao. Znam bolje nego radnik magacina šta je sve bilo u magacinu, ili kuhinjski inventar koji je korišćen. Jer sam se bavio njima svakog meseca, bar jednom mesečno. Registracije, balans, dakle…
Da li ste imali vaše kašike, kad ste već pomenuli kašike, jesu li bile ugravirane?
Da.
Ko ih je pravio?
Mi smo ih naručivali… Imali smo ih, ali sad, kad hoćete da znate o inventaru u to vreme kada je hotel Grand izgrađen, Tito, opet pričam o Titu, on je doneo svoj inventar za 300 ljudi, sve srebro, srebrni inventar za 300 ljudi. Kada kažem 300 ljudi, mislim sa svim. Sa izuzecima, šta nije moglo biti od srebra, bilo je od kristala, prvoklasnog kristala. Inventar od srebra je pravio FanNipa iz Prizrena, FanNipa iz Prizrena.
Kažem vam, bila je posebna briga, stvarnost toga kako je dobro prihvatiti… Jako je posebno, da taj plemeniti inventar, kako smo ga zvali tada, srebro, plemenito, je proveravala srpska policija svakih šest meseci. Nijedna jedina stvar nije smela faliti.
Isa Redža je rođen 1959. u Bariljevu, Opština Priština. G. Redža je završio Ekonomski fakultet na Univerzitetu u Prištini 1983. Tokom studentskog života, radio je u obezbeđenju Hotela Grand u Prištini. Nakon diplomiranja, unapređen je dobivši funkciju finansijskog direktora, koju obavlja i danas. Danas g. Redža živi i radi u Prištini.