Bilo je pravilo, da budem iskren kod Hrvata, imali su kao dužnost da svakog petka uveče, svi su čistili kaldrmu ispred svojih vrata, i nisu ostavljali komad toga prljav… što se tiče prljavštine, Bože sačuvaj, ali nije bilo ni prašine. Očistili su to vodom i subotom su ulice bile… ove uske ulice u Janjevu su bile čiste. Toga se ja sećam, drugim rečima, to je materijalna vrednost, to je kultura, zar ne?
Zašto baš petkom?
Petkom da bi bilo spremno za subotu i nedelju… subotom su radili, ali nedeljom Hrvati, katolici ne rade. I oni, ako biste ikada radili neki posao sa njima, rekli bi, ‘Izvini, ali to je moj slobodan dan, to je praznik za mene.’ smatrali su to za praznik. I ja sam ih pitao, kao što me vi pitate sada, ‘Zašto petkom?’ Zato što sveštenik šeta ulicama Janjeva subotom u određeno vreme. Kada sveštenik prolazi… sada ne znam. Ali kada je sveštenik prolazio, svi su izlazili ispred vrata da ga pozdrave.
Emin Bikljići je rođen 25. januara 1947. u Janjevu. 1972. je diplomirao na Fakultetu političkih nauka na Univerzitetu u Sarajevu, Bosna i Hercegovina. 1973. je radio u Centralnom komitetu Saveza komunista i istovremeno predavao u Političkoj školi komunističkog Saveza. Nakon 1989. Bikljići je započeo biznis i radio u tom području tokom ‘90-ih. Nakon rata na Kosovu 1999, radio je kao pravni prevodilac za Vrhovni sud. Danas je u penziji i živi sa svojom porodicom u Prištini.