Prvi razgovor je bio o tome zašto sam ušao, zašto sam se učlanio, sa kim, kako? […] Već je pao prvi sumrak. Došli su. Jedno vreme sam bio sam, u međuvremenu su došla dva radnika iz Državnog obezbeđenja, Muharem Bekteši i Januz Ljoši. […] Te prve noći kad su došli, seli su tu i zvali su nekog da im donese da nešto popiju. Bila je jedna konobarica, pozvali su je. Došla je konobarica tu, oni su naručili. Mene su zamolili: “Šta hoćeš ti da popiješ?” “Neću, neću”. “Ne, ne, ne može ovde. Svi pijemo i ti ćeš nešto popiti”, na silu. “Pa ajde”, rekoh: “onda jedan čaj”. Doneli su to i počeo sam da pijem čaj. Dok sam pio čaj, telo mi se zagrejavalo. Primetio sam da nešto nije u redu. U međuvremenu sam izgubio svest. Bio je jedan veliki dugačak sto i bile su stolice. Ne znam kako ali ja sam pao na taj sto. Sagnuo sam se i pao. Ali ne znam koliko sam vremena bio u tom stanju.
Muharema Bektešija sam video kad je, nisam video, ali on je izvadio… imao je ili ne znam sad onu gumenu šipku, to su zvali pendrek. Tu pored mene je lupio na sto sa tim pendrekom. To je puklo i kako sam ja bio iznad rasanio sam se iz tog dremeža i potrudio sam se i ustao na noge. Činilo mi se kao da ovde {pokazuje na svoju glavu} imam rupu na glavi, sve maglovito i bio sam oznojen. Skroz voda, bio sam skroz mokar. Rekao sam: “Bog vas ubio, šta ste mi uradili?” Rekao je: “Ne”, rekao je: “ti ćeš sad”, rekao je: “da zapevaš kao slavuj” rekao je: “pričaćeš gde si bio, šta si radio, kako si se organizovao da srušiš našu vlast”. U međuvremenu su došli, došao je jedan stražar i uzeo me je i odveo u ćeliju. Kad sam ustao sutradan ujutro, bio sam najočajniji čovek u mom životu.
Ajet Dulji je rođen 1954. godine u selu Svirce u opštini Medveđa, Republika Srbija. Godine 1975. završio je Višu pedagošku školu, odsek za fiziku i hemiju. 1977. godine zaposlio se kao nastavnik u osnovnoj školi “Zenelj Hajdini” u Topali, Medveđi. Zbog političkog delovanja bio je uhapšen 1984. godine. Nakon izlaska iz zatvora 1990. godine, uključio se u Demokratski savez Kosova. Od 1992. do 1999. gospodin Dulji je radio kao nastavnik u osnovnoj školi “Nazim Gafuri” u Prištini. Godine 1998. pridružio se Oslobodilačkoj vojsci Kosova, a nakon 2000. godine nastavio je da radi u Policiji Kosova. Sada je u penziji i živi sa porodicom u Prištini.