Razgovarali smo, ‘Šta mislite? Da li ste za demonstraciju sutra? Da li nas podržavate?’ Većina njih nas je podržala ali bilo je i onih koji nisu znali šta je demonstracija. Zato što do tada nije bilo demonstracija. Onda sam morao grupi od dvoje-troje da objasnim šta je demonstracija. ‘Kad smo demonstrirali za Vijetnam’. Tada je bio rat u Vijetnamu. Isto sa parolama i tako smo prošli. ‘E sad znamo šta je demonstracija’. Tako da oko 06:00-06:30 na uglu hotela Ljubeten sastali smo se sa drugovima. Neki su kasnije dolazili ali što je najvažnije mi drugari smo se sastali, [bili smo] organizaciona ćelija demonstracija u Uroševcu.
[…] Demonstracija se nastavila do 15:30 sati. Vreme… cilj nam je bio u 15:00 sati jer kad izađu s posla i sa fabrika radnici da vide, da vide svoju decu šta traže. Nismo hteli da mešamo radnike u demonstraciji. Cilj nam je bio da ih sačuvamo jer su ih otpuštali s posla a kad bi jedan radnik izgubio posao bio bi problem za porodicu. Tako da smo sve vreme sa drugovima razgovarali da ne bude radnika nego da glavni budu studenti Uroševca, naravno i đaci koji su u Uroševcu.
Tako da u 15:30 u Uroševcu okupilo se negde do pet hiljada demonstranata. To su preneli i preko radio Uroševca ali takođe su me i tokom istražilaštva to nekoliko puta pitali: ‘Kako ste mogli za dva dana da skupite pet hiljade ljudi? Kad mi moramo za jedan miting tri meseci da propagandujemo i jedva donesemo pet hiljade ljudi u mitingu?’
Hasan Abazi je rođen 1947. godine u selu Davidovce, opština Štimlje. Studirao je srednju tehničku školu u Prištini. Gospodin. Abazi je bio poslanik u Skupštini Kosova u periodu 1992-1998. Suosnivač je UNSK 1990. godine i osnivač Nezavisnih sindikata metalaca Kosova. Sada je u penziji i živi sa porodicom u Prištini.