U tom platou počeo je Osman [Dumoši] ali nije uspeo tako da je govor održao Skender Kastrati. Onda je policija počela da me napada, vatrogasci. Čak su jednog mog druga tako loše udarili da nije znao kuda ide jer su ga udarili u glavu. Onda su ga negde odveli, jer on više nije znao gde se nalazi. Onda je demonstracija počela da bude još opasnija. Počeli su da lome vitrine od prodavnica. Znači uzeli su od vatrogasaca onu cev za vodu, jer su hteli da nas udalje vodom. Uspeli smo da im oduzmemo to i nastavili smo do Filozofskog fakulteta.
Izašli su Mark Krasnići i neki drugi, hteli su da malo smire situaciju. Zahtevi, imali smo naše zahteve: ‘Ajde da razgovaramo’. […] U to vreme, jedna od ličnosti je bio predsednik prištinskog komiteta, Rahmon Bakali. Izgleda da im je rekao: ‘Ajde zovite te studente da razgovaramo sa njima šta žele, kako žele’. Mi nismo hteli da razgovaramo. Znali smo da je to igra, da bi smirili stvar.
Vratili smo se opet sa drugovima, onda smo tu uzvikivali jer se pričalo da su uhapsili neke drugove. […] Znači negde kasno je bilo gotovo, ujutro su počeli sa hapšenjima, uhapsili su Osmana Dumošija. Onda i druge. Mene su poslednjeg uhapsili, mene su tek 25. decembra, dakle, bio sam uhapšen skoro mesec dana nakon demonstracija…
Iljaz Pireva je rođen 1945. godine u Donjem Ljupču, opština Podujevo. Studirao je albanologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini. Godine 1975. bio je u zatvoru zbog svoje političke aktivnosti. Takođe je uhapšen 1981. i 1989. godine. Nakon osnivanja Demokratskog saveza Kosova, Iljaz Pireva je u dva mandata izabran za šefa ogranka u Podujevu. Na parlamentarnim izborima za Skupštinu Kosova biran je dva puta, za mandate 2001-2007. 2007. godine izabran je za predsednika opštine Podujevo. Bio je deo kabineta predsednika Kosova Fatmira Sejdija, gde je bio politički savetnik za lokalnu upravu. Sada je u penziji i živi u Donjim Ljupčima.