Kad sam se rodila moj otac nije bio ovde, otac mi je bio vojnik. Onda, je bio vojnik u Subotici. Iz vojske tada kakva je bila situacija njega su odveli za Nemačku. Kao zatvorenika što se kaže. Tamo je bio četiri godina. Vratio se nakon četiri-pet godina. Čak se kao danas sećam, mi smo izašli da čekamo u Baždarani, iz Bažadarane su redom dolazili. Jer nije bio samo moj otac, sve su vojnike uzeli tamo. Tamo im je bilo teško za hranu i za sve…
[…] Sećam se kad sam ga prvi put videla kad je došao, vojnici su bili u redu. Došli su tada ‘45. Ja sam imala četiri godina. Čim sam ga videla rekla sam: ‘To je moj tata’. Jer je slao i fotografije i videla sam fotografije. Od slika sam prepoznala oca.
Nedime Bitići je rođena 1941. godine u Prizrenu. Završila je srednju pedagošku školu. 1963. godine je počela da radi kao učiteljica u školi “Mustafa Bakija” u Prizrenu. Dok je penzionisana 1997. godine u školi “17. novembar”. Živi sa porodicom u Prizrenu.