Mi smo se na neki način organizovali i otišli smo preko granice iz Đakovice i prešli do Tropoje preko noći. Putovali smo celu noć. Pošli smo… mislim da je bilo...

Mogu reći da sam bio onako malo buntovnik kao momak, bio sam napredniji ili kako god. […] Došao sam do ideje da formiram Udruženje albanskih studenata u Beogradu.    Ovo nije bilo...

Mene su prebili u zatvoru u Nišu izlomili su me i zgazili. Nije da su me samo prebili nego je bilo tri nadzornika. Ja sam bio osuđen od strane [Aleksandra]...

U tom periodu je bilo teže da se ide… a i zbog prirode predstave. Nije da smo dali predstavu u sali kulture jer na neki način to je bilo neprihvatljivo...

Bili su neki žetoni da bi mogao da odeš da uzmeš hranu. Sa jednim žetonom si mogao da dobiješ jedan tanjir. Ja i moja sestra smo zbog uslova i situacije...