Išla sam, da ti kažem išla sam u školu do četvrti razred. Ali to išla pa ne išla. Znaš kako je bilo kod nas janjevaca tu su mnogo grešili i sad možda se neko kaje sad i to sve. Ovaj sam ti bila dete ono, za doma. Mama me je puštala ja budala nisam bila kad sam sve prošla toliki svet i školu. Ali oni svi su vikali žensko dete da se uda, kao znaš, šta će gu škola ona treba pelene da pere. A muško dete i onako će dizat pakete, kao radi da ide po tezge. E to je to bilo. Onda mama kako je rađala tamo se kopalo mama me pusti u školu pa ne. Ona će se uda kakva škola, ona će se uda, to. E kad je tog brata kažem ti kad je rodila, bila sam mesec dana ja doma nije me puštala u školu pa je izašla kazna da se plati. Četvrti razred sam bila u peti da idem. Kaznu je platila mnogo pa posle me pustila u školu da idem, ali bez sveske, bez knjige, gubila vreme u školu. Tri godine posle kako sam četvrti prošla u peti, tri godine u peti sam išla. Eto, uvek se zezam sad u školu kažem ove direktorice i ove, da mi date diplomu. Kaže zašto Marija, pa ja sam išla u školu, hoću diplomu. Ona kaže, ‘Kako diplomu?’ Pa rekoh, ‘Ja sam išla tri godine’, rekoh, ‘treba i to da znači nešto rekoh, znaš šta rekoh, i to je žrtva.’ A ne diplomu samo ovaj, diplomu hoću da mi daš rekoh. Ja neću nigde da gu dam rekoh ne treba mi za posao, kao da… I obećali su mi da će da mi naprave jednu kao osam razreda da sam završila hoću da uramim da imam, jer sam tri godine u peti.
Istorija lokaliteta Janjevo povezana je sa tradicijom rudarstva Novog Brda i Kopaonika koji su imali naslage olova i srebra koje su kultivisale ekonomski rast i razvoj. Istorija hrvatske zajednice na Kosovu datira unazad do 12. veka. Iako su rudnici zatvoreni od 16. veka, zajednica nastavlja da pronalazi značaj u Janjevu i razuman razlog da ostanu. Povezana sa regionalnim trgovačkim centrima, arhitekturu Janjeva odlikuje mešavina Osmanskih mesta stanovanja i Austrougarskih kuća. Snimanjem intervjua usmenih istorija sa članovima različitih zajednica, mi stremimo da se poveća razumevanje kulturnog i ekonomskog identiteta lokaliteta Janjeva.
Istraživanje o Janjevu je deo projekta „Međju-etnički dijalog kroz inkluzivnu zaštitu kulturne baštine” kojeg finansira Instrument Evropske unije za stabilnost i mir (IcSP) a realizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) na Kosovu.
Marija Basler Karamatić
TrgovkinjaDragutin Ivanović
KomercijalnoSećam se ondak krajem valjda ‘60-tih izgradnjom Doma Kulture. I dobili smo bioskopsku salu i ondak to je bilo za, to je bilo pojem da mi možemo da pogledamo jel Din Martina i neke kaubojske filmove i tako. Ondak nam je bilo to malo lakše i simpatičnije. Svake nedelje okupljanje u tom domu. Bile su te narodne igranke, plesovi, muzika uživo. Normalno koju smo sami stvarali, finansirali, i tako dalje.
Sećam se primera da nemamo para da kupimo još gitara, još tambura, još instrumenata koje bi nam olakšali malo i poboljšali kvalitet tih igranki. I ondak smo da se tako izrazim dosađivali onim ljudima u općini dajte investirajte malo u mladost. ‘Dajte, investirajte, treba nam još para, za ovo za ono’. Tako da se sjećam kad god bi nam bilo i takvih momenata pa nam daju nešto novca i ondak mi pokupimo i sjećam se ondak smo formirali tamburaški orkestar.
Mahom se svirala domaća lagana romansa, starogradske pesme lepe. A bogami bio je prisutan i Tom Džouns, bili su prisutni i Bitlsi. Tako da svirali smo i jedno i drugo. Nažalost vrlo malo smo… il nismo znali il šta ja znam… Narodne muzike nam je bilo jako malo, više smo se orientirali na tu muziku koja je bila moderna u tom vremenu. To su te, uzmite Mišu Kovača pa šta ja znam Jevremovića. Pa i naše neke stare prizrenske pjesme, i tako dalje.
Olga Gucić
VaspitačicaMnogo smo se družili, bilo je stvarno, imali su i svadbe i krštenja i sve to to je sve bilo neka posebna radost. Spremaš se od jednog blagdana do drugog. Uvek, ulice su uvek bile čiste, svake subote, svako ispred svoje kuće je očistio. Pevalo se, ne znam. Svake nedelje je bilo korzo koje je bilo brdo iznad Janjeva Glama, popodne tu su bili samo mladi. Ono Đurđevdan smo imali isto i tu su posebne bile pripreme za Đurđevdan. To kod nas veče Đurđevdan, to je rifana a obično je spremala ona cura koja je bila verena i zvala je svoje prijateljice i sve to, svoju rodbinu.
Omer Škrijelj
DoktorIspričaću jednu anegdotu iz tog vremena. Tu su išli kamioni za kamionima, tu recimo ima ona kuća onih Hrvata koji su sad najjači, koji su ostali, to je gore nekih dvesta metara odavde, pa sve do pošte su bili poređani kamioni i tovarilo se. To je bilo masovno iseljavanje, ja ono, teško da se preboli to, za onoga ko nije Janjevac. I sad, dolazi jedna stara žena na pregled i onako, uobičajeno, nema neke posebne tegobe.
I ja joj rekao: ‘Baka, na šta se žališ, šta te boli?’ Kaže: ‘Bole me kamioni’. Reko’: ‘Bole sve nas’. Znači bila je, bila tad i ta dijagnoza, bole me kamioni. E boli baš, to je išlo, to je išlo, samo sedite kao naveče s njima, popijete, družite se, sutra već vidite da nisu tu. Jer odluke su padale maltene preko noći. Kažu oni danas: ‘Nećemo, nama ne treba da idemo’. I onda, desi se nešto preko noći, verovatno ode jedan komšija, ode drugi, zašto bi ja ostao, idem i ja. I tako…
