Samica je posebna kazna. Samica izaziva veliku traumu. Samica izaziva veliki zaborav. Ljudi zaboravljaju stvari koje su nezamislive u normalnom životu. […] Bilo je vremena, u određenim periodima, bez čitanja, ni novina, ni časopisa, ni knjiga, ni ičega. Nekada su dozvoljavali knjige. Ali uglavnom ne, uglavnom ne. Bio si u samici sa samim sobom. Ti sad moraš, ja sam video po zatvorima kako ljudi prave veliku buku dok su u samici, ljudi su ludili. Činilo mi se da ne znam koncept kako mogu biti u grupi van samice. Navikao sam na samicu jer mi se to činilo kao normalno. Nenormalno stanje u mojoj psihi je postalo normalno.
Mislio sam kakav ću biti kada me pridruže sa drugima? Da li ću moći da se prilagodim ljudima oko sebe? 13 meseci. Bilo je mnogo teško, dan nije prolazio, bio je mnogo dugačak. I mogao sam da znam gde sam samo zahvaljujući razgovora koji su vodili samnom ili zbog onoga što se kanaliziralo direktno i tako si mogao da vidiš gde si. Ja sam imao mnogo toga da kažem, i još uvek mi je ostalo mnogo toga da kažem (smeje se).
Meriman Braha je rođen 1946. godine u Prizrenu. 1972. godine završio je Višu pedagošku školu u Prištini. Počeo je da radi kao učitelj u Kamenici, a kasnije u Gnjilanu od 1970. 1983. godine je bio uhapšen zbog političkih pitanja i osuđen na sedam godina zatvora. 1990. godine osnovao je Ligu albanskih prosvetnih radnika Kosova, koja je izgradila nezavisni obrazovni sistem. Nakon završetka rata na Kosovu 1999. g. Braha je radio u Odeljenju za nerezidentna pitanja Ministarstva kulture, a kasnije i kao zamenik direktora Muzeja Kosova. Penzionisan je 2011. Danas sa porodicom živi u Prištini.