Bio je jedan direktor, jedan veoma loš čovek, mnogo loš čovek, direktor domova za srednje škole. Ako se ne varam zvao se Ćamilj, neću da mu pomenem prezime. Žao mi je, iako njemu nije bilo žao da se bavi decom, jer ja sam bio dete. Saznali su da, prema mom pisanju u svesci i tako dalje, saznali su da sam ja napisao [parolu]. Zvao me u svoju kancelariju, dvojica iz UDB-e su bila tu, što nisam ni znao da su iz UDB-e i rekao mi je: ‘Hoćeš da mi napišeš jedan konkurs? Jer imam… pokvarila mi se pisaća mašina. Ja sam bio naivan, on je diktirao ja sam pisao. Taj papir koji sam ručno napisao, tokom istrage nekoliko godina kasnije u Prištinskom zatvoru UDB je postavila ispred mene. Pisao sam u tom papiru, taj papir je… postavili smo u menzi, ostavili su nas bez doručka zbog nekih problema tu. […] Kad sam bio uhapšen ‘75. godine postavili su to ispred mene. Znači, posledica dekonspiracije od direktora domova za srednje škole.
Idriz Mehmeti je rođen 1956. godine u selu Krasmirofc, opština Srbica. Završio je srednju tehničku školu “9. novembar” u Prištini. 1975. godine uhapšen je zbog političke aktivnosti. Po izlasku iz zatvora radio je u fabrici šljunaka u Klini. 1994. godine emigrirao je u Švajcarsku, gde je nastavio političko delovanje. Gospodin Mehmeti je sada u penziji i živi sa porodicom u Švajcarskoj.