Verovatno jedna od prvih izgrađenih posle Drugog svetskog rata 1948, namena ove zgrade bila je da uvede novi arhitektonski rečnik u Prištinu kao proširena verzija kosovske narodne arhitekture. Zbog toga što nije uspela da predstavi osnovne arhitektonske odlike te tradicije, dizajn arhitekte Bogdana Nestorovića je 1962. renovirao Juraj Nejdhard, bliski saradnik Le Korbizijea. S obzirom da je Nejdhard bio modernista, glavne promene koje je on uneo, izražavale su taj estetski jezik. Ugrađeni su veliki obojeni prozori okrenuti ka glavnoj ulici, a fasada je promenjena i obložena mermerom, što je istaklo visoke stubove i njihove nežne i elegantne linije. Glavni ulazi su preuređeni tako da prikažu fluidnost pokreta, ne samo u samoj zgradi parlamenta već i u okolnim zgradama. Počevši sa 2008. zgrada je pretrpela brojne promene koje su izbrisale Nejdhardove intervencije. Uprkos promenama, zgrada i dalje služi kao sedište parlamenta.