…došao je momenat kada su nas uhvatili, završili smo u zatvoru, nismo se protivili. Uhvatili su jednog našeg prijatelja u akciji, i on nije mogao da se suzdrži, i policija je došla i uzela me rano ujutru. Kako su znali, interesantan je bio taj momenat, jer su došli direktno u moju sobu. Pored mog kreveta, ne pored brata, nego kod mog kreveta. Kaže: ‘Ajde, ustaj Nuhi’. Ustao sam. Majka mi je bila malo slaba što se tiče zdravlja, baka, jedna tetka, otac, svi su se uznemirili. […] Odveli su me tamo u zatvoru, onda su tu počela maltretiranja. Pravo da ti kažem ja sam imao jednog komšiju, [bio je] istražni sudija, Skender Beriša. Stvarno je bio prvi komšija u Prizrenu. On traži od mene da se ja povučem i da izađem odande, da se pokajem. Dao mi je cigaretu, rekao je: ‘I nemoj da si zadnju reč’, kaže: ‘rekao prvu’. ‘Da počnemo?’ […] Daktilograf tu {kao da piše} i kaže: ‘Da počnemo, Nuhi’. Rekoh: ‘Ja se ne osećam krivim, potpuno sam svestan dela koje sam uradio’. ‘Stani, stani’, kaže: ‘stani tu!’ […] I kaže joj, stani i ti, nemoj da pišeš. Rekao je: ‘Nuhi dogovorili smo se da poslednju reč ne kažeš prvu. Da nastavimo?’ Rekoh: ‘Nastavljamo’. I ja sam opet rekao isto.
Nuhi Bitiči je rođen 11. marta 1954. godine u selu Semetište, opština Suva Reka. Studirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Prištini. Zbog političkog delovanja dva puta je hapšen. U zatvoru je 1981. proveo pet godina, a 1995. dve godine. Trenutno, g. Bitiči se bavi trgovinom. Otac je četvoro dece i sa porodicom živi u Prizrenu.