Sreća u nevolji dođu iz grada neki drugovi od mog brata iz Učiteljske [škole] sa zastavom. Kaže: ‘Sahite, uhapsili su Femija Puškolija, uhapsili su tog prosefora’, toga i toga i toga i kaže: ‘Šta se desilo? Kako?’ Kaže: ‘Pa eto uhapsili su ih, moramo da idemo da ih oslobodimo’, ‘Ajde idemo’. Sad mi koji smo bili na kraju izašli smo u prvom redu. Gde idemo? Idemo da ih oslobodimo. Ostavili smo fakultet i nastavili.
Stigli smo tu do Granda, dakle, malo dublje u platou. […] Tu smo stali jer je vojska, policija je tu napravila kordon. Kad bi pošao otišao bi u vatru. ‘Zaustavite se’, stajali smo mi, stajali su oni. Počeli su sa visokih zgrada da nas gađaju. Dakle stigli smo do neke radnje alata protiv požara, sad ne postoji ali tada je tu bila. Dalje nisi mogao, ‘Nemojte ni slučajno jer će vas gađati’. Ko će da ti dopusti da odeš do zatvora.
Tu smo stali. Gađali su nas sa saksijama sa cvećem i svašta drugo ali su takođe i pucali. Kako sam držala zastavu i pričala nešto s bratom, samo sam osetila neku vrućinu ovde negde {pokazuje rukama na potiljak} rekoh ma nešto mi je vruće, znaš. Da ne bih pala naslonila sam se na zastavu. […] Neko [je rekao]: ‘Hoćeš da te vodimo u bolnicu?’ Ja sam radila u bolnici, rekoh: ‘Ne noćas ne smem da idem jer ko zna šta mogu da mi urade’.
Mejreme Šema je rođena 1945. godine u Leletiću, opština Lipljan. Diplomirala je na Fakultetu za engleski jezik 1969. godine. Dok je studirala i na Odseku za albanski jezik i književnost 1970-1972. Počela je da radi kao učiteljica 1979. godine. Sada je u penziji i živi sa porodicom u Prištini.