Ovo je treća priča u nizu od deset priča o Pokretu pomirenja krvnih osveta 1990-ih godina. Pripovedači su Raif Musa i Valjdete Bajrami Musa, muž i žena, stručnjaci informacionih tehnologija iz Uroševca, koji su bili aktivisti Pokreta.
Na Fotografiji: Sa desne strane, Minire Ademi, Valjdete Bajrami, Raif Musa, Suzana Jupa. Skup Pomirenja krvnih osveta u Bubavecu, 26. aprila, 1990. godine.
Bilo je teških slučajeva, kao i interesantnih slučajeva, jedan slučaj u Podujevu je bio povezan, na primer, gde je ubica iz Uroševca, dok je žrtva bila iz Podujeva. Otišli smo u Prištinu, gde smo pokupili profesora Ljiman Rašitija i zajedno sa njim smo krenuli za Podujevo. Takođe smo povezli jednog starca iz Podujeva koji je ranije radio na pomirenjima krvnih osveta, prezime mu je Obranća, ili Seljim… Zaboravio sam mu ime, i mi smo krenuli ka kući onih koji su trebali da oproste krv. Na putu smo sreli brata žrtve, slučajno smo ga sreli, ali je dobro što smo se sreli.
I rekao je: „To je taj,“ i mi smo zaustavili, rekli smo: „Mi smo iz saveta pomirenja Prištine i Uroševca.“ Rekao je: „Ne smete ići našoj kući!“ „Zašto?“ Rekao je: „Zato što naša majka ne zna da nam je brat ubijen,“ rekao je: „Majka zna da nam je brat nastradao, mislim, da je on poginuo u saobraćajnoj nesreći, da ga je pregazio jedan nemac, automobilom, i nikada nije znala da ga je neko ubio, i ne bi trebalo da sada odemo i otvorimo nove rane.“ Ali on je rekao:“ Smatraj ovaj posao gotovim.“ „Mi nećemo tako, mi želimo da okupimo svu braću da bi [odlučili]… znate.” U suprotnom, ako samo jedan oproti… Uvek smo želeli da budemo sigurni, nismo računali da bi se njihova majka osvetila, zato što je ona bila previše stara da bi se osvetila. Znači, bio je to vrlo dirljiv slučaj, jer su oni oprostili bez majčinog znanja, dok je ona svo vreme mislila da je njenog sina pregazio auto.
Eh, taj slučaj nisam objavio, jer sam objavio knjigu u 2010. godini, ali većinu slučajeva nisam objavio zbog sporazuma sa porodicama koje su oprostile [krv]. Rekli su: „Ja ću oprostiti, ali ja ne želim da izađem u javnost, ne želim da to bude objavljeno.“ Oprostiću krv zbog mladih,“ ali da se na tome završi. Neko se pokazao jačim, izašao je direktno na skupove, gde su se zagrlili i oprostili krv. Ali bilo je i onih koji su nama oprostili krv, i mi bi otišli i to sapoštili drugoj porodici. Iako postoji mnogo slučajeva koji nisu pomireni, ne toliko u našoj opštini. Bilo je slučajeva gde se nisu pomirili, slučajeva u kojima onaj koji je trebao da oprosti krv je oprostio, ali onaj kome je trebala biti oproštena ta krv, nije prihvatio oprost, bilo je takvih ludih slučajeva.