Moja dužnost je bila da sedim u dvorištu Filozofskog fakulteta da posmatram i čekam da dođe Seljatin i sa konjskom napregom donese postere, zastavu i parole. Parole jer postera tada nije bilo. U tom sastanku kod Seljatina Novosele, Seljatin je predložio da se demonstracija, demonstracije u Podujevu, u Gnjilanu i u Uroševcu održaju prepodne.
[…] Kad je Seljatin došao rekao sam mu: ‘Seljatine, ajde brže jer blokiraćemo se’. Već sam znao, počelo je, kod studenta je počela neka panika. Kad su videli policiju, cela policija sa šlemovima, počela je neka panika.
Onda nisam više čekao da bude deset do četiri nego sam počeo sa demonstracijom dvanaest do četiri, sedam minuta pre. Ja sam započeo. Uzeo sam zastavu, jer moja je dužnost bila da uzmem zastavu i vodim. Ali kad sam video da možemo da se blokiramo uzeo sam zastavu i počeo koračati prvi, onda su pošli drugi studenti iza mene. Kad smo stigli na glavnom putu prvi sam se sastao sa policijom.
Oni su pričali na srpskom, više je bilo srpske policije. ‘Vrati se nazad’, ja, ‘Ne’. Tu sam se prvo suočio s policijom. Jednoga sam udario sa drškom od zastave. Onda su mi se bacila jedno tri-četiri policajaca sa pendrecima svuda po telu i glavi. Izgubio sam svest. Krv mi je lila kroz usta i nos i tu sam pao. Studenti su me povukli, i doneli do trotuara i ostavili tu. Oni su nastavili prema gradu.
Hasan Dermaku je rođen 1945. godine u Šipašnici, opština Kamenica. Studirao je na Filozofskom fakultetu, odsek za istoriju. 1974. i 1975. hapšen je iz političkih razloga. Godine 1979. bio je zaposlen u Montaž Kosova kao rukovodilac vodovodnih i kanalizacionih instalacija do 1990. godine. Devedesetih je radio privatno do penzionisanja.