Razgovarajući sa učenicima, smatrali smo da je razumno i odlučili smo da otvorimo našu školu [Dževdet Doda], bilo je karakteristično kako da otvorimo [vrata] škole jer sa obe strane, u dva dela {pokazuje prstima} škole bila su dva tenka. U razgovoru sa njima smo odlučili da ako otvorimo vrata škole, iz ulaza koji je bio glavni, odmah će nas videti, zaustaviće nas i ništa ne bi uradili i onda nasilje, represija nad nama.
I rekla sam im: ‘Znate šta? Mi imamo dozvolu da otvorimo školu na drugoj strani’, jer sam je dobro poznavala, radila sam tu odavno. Rekla sam: ‘Pošto je to stara zgrada i ima rešetke, te rešetke je moguće, možda vi možete da sklonite te rešetke i da uđemo kroz…’ bio je prozor podruma, kupatila {opisuje rukama} u podrumu. I otišli smo tamo sa 17 đaka i odlučili da otvorimo.
[…] Niti su nas ometali, niti su drugi dolazili, da nas sprečavaju da otvorimo. I mi smo ostali u toj školi. Normalno onda su u školi došli: ‘Kako ste otvorili?’ i tako dalje, ali nisu nas sklonili. Možda je to bio, kako da kažem, neki politički manevar da pred međunarodnim svetom kažu: ‘Mi ih puštamo nego oni neće. Imamo slučaj da oni rade u školskoj zgradi jer im mi dozvoljavamo, ne smetamo im’.
Ajnišahe Azemi je rođena 1955. godine u selu Lodža. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini. Odmah po završetku studija, počela je da radi. 1980. godine kao profesorica u gimnaziji “Dževdet Doda” u Prištini, gde je radila do penzionisanja 2020. godine. Gospođa Azemi je članica Demokratskog saveza Kosova i Foruma žena od njegovog osnivanja. Bila je savetnik Skupštine opštine Priština od 2002. do 2017. Gđa Azemi je takođe humanitarni aktivista. Živi sa porodicom u Prištini.