Rekao sam mu: ‘Moram da predam temu koja ne postoji: vizantijska estetika’. Ustao je sa svoje stolice i rekao: ‘Ko ti je dao pogrešne informacije? Kako ne postoji?’ (smeje se) ‘Dobro’, rekao sam. Rekao je: ‘Napiši mi ideju rada’. Već sam počeo da čitam neke stvari. Kada sam predao prvu verziju, sadržala je dve-tri teme na kojima sam hteo da radim. I pogledao je to i rekao: ‘Završićeš tako što ćeš napisati knjigu” (smeje se). Rekao sam: ‘Ne, ne, samo tako…’. Rekao je: ‘U redu, hajde!’
[…] Nekako sam želeo da postanem ekspert za Vizantiju, da naučim starogrčki. Počeo sam da idem na neke kurseve tamo, ali smo ušli u osamdesete, politička situacija se promenila u Jugoslaviji i moj status kao… ‘78. sam bio zaposlen na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za albanski jezik. Sada, znate, svi smo bili upleteni u politiku i te stvari, i meni više nije bilo zanimljivo da to studiram, znate. Iako sam uvek imao ambicije da to završim, objavim svoj rad, da radim više na njemu. Tek nakon 20 godina, znate, posle 1999, objavio sam prvi deo ‘Vizantijske estetike’ na albanskom”.
Škeljzen Maljići je rođen 28. oktobra 1947. u Orahovcu i živeo između Prizrena i Prištine. Završio je studije filozofije u Beogradu, u Srbiji. On je filozof, likovni kritičar i politički analitičar, čije su knjige prevedene na albanski, engleski, italijanski, španski i srpski. Tokom 1990-ih, bio je direktno politički aktivan, osnovao je prvu stranku, Socijalnodemokratsku partiju Kosova, i postao njen prvi predsednik. Od 1980-ih, sve vreme je radio u oblasti kulture i pisao za važne lokalne i regionalne medije. Trenutno vodi Centar za humanističke studije Gani Bobi i sa suprugom živi u Prištini.