Dan pre nego što sam ja uhapšen, to se desilo 5. marta ili 6. marta [1982.], nisam skroz siguran. Ali jednog dana, dakle, unutar tih dva dana uhapšen je jedan moj drug, moj saradnik, među najbližim prijateljima koga sam ja imao tih godina u ilegalnim organizacijama i kasnije. Za njegovo odsustvo tokom cele noći saznao sam od njegove sestre. Dakle nije došao celu noć, ‘Da li znaš gde je? Gde je otišao?’ I tako.
[…] E sad kad mi je rekla da nije došao celu noć, 99 posto sam mislio da su ga uhapsili. Kad sam izašao u gradu, znači, to se desilo u četvrtak, u petak je bio pijačni dan u Kačaniku i obično sam uzimao novine kad sam izašao iz kuće. Vidim nepoznata lica… da se šetaju onako okolo. Naravno preduzeo sam mere koje sam morao da preduzmem za svaki slučaj da mi ne nađu ništa kući i drugo ako je istina to što je moj drug uhapšen onda sam znao da ću i ja da budem uhapšen. Zbog bliskosti, zajedničkih poslova koje smo imali. Preduzeo sam te mere, preduzeo sam nešto da bi ostavio veze u grupama i poruke da se radnja nastavi, bez obzira šta može da se desi danas ili sutra i otišao sam kući negde posle podne da bi se malo kretao, da bi još jednom video porodicu, jer pravo da vam kažem nisam hteo da me uhapse u prisustvu porodice. Imao sam mogućnosti da se udaljim ali nisam hteo da se udaljim, jer ako su zatvorili mog druga, jednog mog druga, radi se o Hisenu Šehu, onda neka i mene zatvore.
Naser Kuka je rođen 1961. godine u Kačaniku. 1982. godine g. Kuka je zbog političkog opredeljenja zatvoren i osuđen na četiri godine zatvora. 1988. je po drugi put uhapšen, gde je ponovo osuđen na četiri godine zatvora. 1994. godine, zbog stalnih političkih progona, odlazi u Nemačku, gde nastavlja političko delovanje. Gospodin Kuka je bio angažovan u Oslobodilačkoj vojsci Kosova i ratni je veteran. Trenutno živi sa porodicom u Kačaniku.