Ljubav
Moj suprug je bio direktor u novinama „Riljindja“. On je bio intelektualac, mlad. Pozovao me je na ručak kod Aslana Fazljiu. On je bio je prijatelj sa Sedatom, moj suprug Sedat. Otišla sam. Izlazim na šetalište, bilo je puno devojaka koje su izlazile sa nekim od momaka. A ja nigde ne izlazim. Ručali smo, onda pitaju mog supruga. „Sedate bre! Hajde bre Sedate, jel si našao neku devojku?“ „Ne, ne, ne. Beži, beži, beži.“ A on moj suprug. „Kaži, hajde kaži. Da li imaš neku simpatiju ovde?“ Njega je bilo sramota a kasnije reče, „Ima jedna devojka. Al znate šta? Ja se bežim što dalje od nje jer je ona verovatno neka buržujka, jer se vrlo pedantno oblači.“ A ja nisam imala oca i nisam bila buržujka, ali sam zaista bila pedantna. „Uh…“ oni kažu, „kakva buržujka, izabrao si jednu lepu devojku“.
Bila sam učiteljica u školi. Na jednoj razglednici, ono prvo cveće koje je procvalo u proleće, slike, i ovde {pokazuje rukama poleđinu razglednice}. Tu piše, kaže, „Konačno sam odlučio da ti pišem“. Da li me razumete? [Obraća se prisutnima] „I da ti kažem da te iskreno volim“ (smeju se). Sa jednom lepom razglednicom, u zatvorenoj koverti. Ja sam je uzela, ali kako da je pročitam na času? Mnogo učenika, puna učionica a ja da to otvorim. A znatiželjna šta piše (smeju se). Da li ste i vi to možda radili…? Eh tako, prvo prolećno cveće, belo. A sa druge strane, ne „Draga“, sramota (smeje je).
Bilo je malo višlji, normalne visine. Bio je malo onako plave kose. Imala sam drugaricu iz razreda, kaže mi „Hajde, da izađemo!“ Nismo izašle na šetalište. Nisam imala dozvolu od moje majke da izađem na šetalište {pokazuje kažiprstom odričnim znakom}. Odlučile smo se od škole „Elena Đika“ pa do šetališta. Samo nas dve. A Sedat, dolazi za nama. I na kraju kaže: „Da li imam pravo da budem deo vašeg društva ovde?“ Baš sramota. ali ova koja je bila sa mnom se udaljila. Koračajući kaže mi, „Pisao sam vam, pisao sam vam… ne, pisao sam ti, (smeje se)“… jedno pismo, ne znam da li te dobili to pismo. Jel ste dobili?“ Rekla sam mu: „Da, dobila sam“. On sada nastavlja da korači sa mnom. A ona druga je otišla! Ostali smo samo nas dvoje. Rekla sam mu: „Ja ne mogu da odlučim“. „Ne“, kaže on „Hoću da tražim tvoju ruku.“
Pozvonila sam na vrata. „Gde si bila do sada?“, rekla sam, „Evo me.“ Rekli si: „Ne, nisi sada od škole.“ Imala sam sestru, nije bila udata ali je bila mnogo starija od mene, kaže, „Da li imaš nekog dečka?“ (smeje se) „Da“, rekoh, „da vam iskreno kažem“.
I ta sestra, koja je bila starija od mene, ona je mnogo radila, vezla je, i sve… Meni se smučilo. Rekla sam, „Ja neću nijednu maramicu“ jer su nam to poslali roditelji muža. Jel znaš ko su oni? [obraća se prisutnoj] Svekru da pošaljem korpicu mlade, svekrvi, zlato, prstenje i tako…. Znala sam da Sedatovi nisu bili bogati, bili su siromašni. Otac mu je bio krojač. Rekla sam, „Ja neću“. Uhh mojoj majci je bilo dobrodošlo da se to ne ostvari. Oh ne, ne zaboravite! Moraš biti mlada, šminka, obući šalvare, i tako… [oraća se svom unuku] Ben kada se ženiš, mora se postati mlada. Rekla sam, „Sedate, ja da postanem mlada, da žene dođu ovde, ne, nikada! Da me traži tvoja majka…“, i to sam rekla „da me tvoja majka traži, da ja postanem mlada…“ A mlade bi stajale na kraj sobe {prikazuje drugu stranu sobe} ‘tu su vrata, i ovako {spaja ruke kod struka} ko bi ušao, one bi ustajale {ustaje na noge} i ovako {pomera ruke u formi pozdrava}.
I sada smo odlučili, otišli smo u Skoplje. U Skoplju smo odseli u hotelu „Bristol“. Sećam se, jedno četiri dana smo boravili tu. I sad se ne vraćam mojoj kući, idem Sedatovoj kući (smeje se). „Sedate, traži me tvoja majka….“ mi smo u hotelu odseli četiri dana. „Traži me tvoja majka, da ja postanem mlada, ljubi mi ruku, ja ću noću pobeći i vratiću se svojoj kući“.
