Pravili smo druženja usred dana, na primer. U 12:00 povukli bismo zavese, a onda… posle toga odlazili smo kući da ručamo sa roditeljima. To je bila stvarnost. Uvek smo imali osećaj da moramo da živimo neku vrstu normalnog života, da stvorimo osećaj normalnosti, i u toj normalnosti, jedan oblik otpora. U isto vreme, naša stvarnost je bila krajnje ponižavajuća i represivna u svakom aspektu našeg života. Veoma je zanimljivo kako se čovek prilagođava nejednakostima tog nivoa. Na primer, sve je bilo segregisano. Morao si da budeš veoma pažljiv gde ideš da kupuješ, u koju radnju ulaziš, šta radiš… sve je moralo da bude proračunato. Za nekoga ko ima 14-15 godina, sve je bilo proračunato i te odluke koje si donosio bile su veoma važne za tvoju dobrobit.
Dr Linda Gusija je rođena u Prištini 1978. godine. Sociološkinja i feministkinja, diplomirala je na NYU i ima doktorat iz sociologije na Univerzitetu u Prištini, gde je profesorka.