Upoznajem drugarice, ‘Odakle si?’ ‘Iz Manastira [Bitola]’. Jedna kaže, ‘Iz Mitrovice, jedna iz Vusanja. Završili smo sa upoznavanjem počeli smo da radimo. Nedelju dana, dve, radimo idemo na posao, vidi mo se, pijemo kafu. Međutim, ja sam primetila da kad one sede pričaju, a kad ja priđem one prestanu. Uh rekoh kako sam se ja kvalifikovala za ogovaranje, šta sam uradila?
Kažem jednoj, ‘Ljume, molim te reci mi u čemu je problem kad razgovarate o meni prestanete kad ja priđem. Gde je enigma?’ Ona se malo ustručila i rekla: ‘Emel’, rekla je: ‘molim te reci mi zašto si pobegla iz Manastira’, rekla sam: ‘Pobegla sam zbog dece, gde da ih školujem?’ Njoj je došlo onako {hvata se za glavu}, ‘WoW’, rekla je: ‘imala si i decu u Manastiru?’ Ja sam onda shvatila.
Rekoh: ‘Zar ste vi mislili da sam ja časna sestra’, rekoh: ‘i zato sam došla iz Manastira?’. Rekla je: ‘Da’. Rekoh: ‘Da li ste vi završili školu na albanskom jeziku?’ ‘Da, na albanskom jeziku’. ‘Da li ste učili o Miđeniju?’ ‘Učili smo za Miđenija’, ‘Pa gde je Miđen završio srednju školu? U Manastiru’, […] rekoh: ‘Manastir je grad’. Tek su tada shvatili da sam iz grada Manastira a ne iz manastira kao časna sestra (smeje se).
Emel Pašoja je rođena 1945. godine u Ćustendilu, Bugarska. Godine 1977. završila je Višu pedagošku školu u Skoplju. Radila je u upravi srednje škole “Sami Frašeri” do penzionisanja 1996. godine. Živi sa porodicom u Prištini.