Ovde sam stranac. Ja sam iseljenik […] iako živim ovde već pet godina, naučila sam jezik […] Moj partner je odavde […] I ne vidim sebe kao iseljenika ili kao stranca, uvek mi se čini da je reč ‘iseljenik’ opterećena statusom i privilegijama […] naročito ovde na Kosovu, gde je prisutna velika međunarodna zajednica […] Često me pitaju: ‘Da li radite u EULEKS-u?’ ili ‘Da li radite u KFOR-u?’, ili je jedno ili je drugo pitanje. Nikada ne pomisle da mogu da radim u organizaciji civilnog društva […]
I to takođe dolazi sa ideologijom, jer ove institucije imaju politike ili su radile posao ovde koji ima neke posledice ili, nije ispunjavao očekivanja društva ovde. Tako da, vratimo se na to kako se osećam ovde […] uvek osećam da moram da pazim jer me ne doživljavaju kao osobu odavde […] I uvek mislim, ako me ljudi znaju, oni će shvatiti šta pokušavam da radim i neće me smatrati, ili se nadam da me neće smatrati, kao osobu koja ima pokroviteljski pristup. Ili kao strankinju koja pokušava da im kaže kako stvari funkcionišu, ‘Jer ona je stranac, u njenoj zemlji stvari su drugačije, stvari funkcionišu i ona može…’ Ne, zapravo, ni u mojoj zemlji stvari ne funkcionišu tako dobro (smeje se).
Cristina Marí je rođena na Ibici, u Španiji u septembru 1989. Godine. Studirala je novinarstvo u Madridu, Bukureštu i Utrehtu. Prvi put je došla na Kosovo kao turistkinja, a onda se vratila da stažira u organizaciji “Kosovo 2.0.”, gde sada radi kao menadžerka programa. Trenutno živi u Prištini.