Nakon ukidanja autonomije Kosova 1989. godine i sistematskog isključivanja Albanaca iz javnih institucija pod Saveznom Republikom Jugoslavijom, devedesete su donele pojavu paralelnog obrazovnog sistema. Pošto je nastava na albanskom jeziku bila zabranjena, domaće škole, organizovane u privatnim kućama, podrumima i improvizovanim prostorima, postale su ključan oblik otpora i opstanka. Nastavnici, roditelji i učenici zajednički su radili na očuvanju obrazovanja uprkos represiji države. Ovi napori odozdo nisu bili samo u službi nastave, već i očuvanja kulturnog identiteta i iskazivanja političke volje. Usmene istorije onih koji su pod tim uslovima podučavali i učili otkrivaju priče o istrajnosti, strahu i svakodnevnom prkosu.

Sami Rama

 Direktor škole

[Tehnička škola Trepča] je počela školsku godinu ‘94–‘95 u jednoj privatnoj kući u naselju Bajr, i tada je intervenisala policija… Bio je 15. decembar. Bio je hladan dan, dan sa gustom maglom, veoma gustom maglom. Dok su dolazili u školu, učenici su primetili policiju kako kruži unaokolo. Ta kuća je imala dvorište ograđeno zidom, mi smo izašli i zatvorili kapiju… Ali oni su se popeli preko zida, ušli u dvorište i pravo otišli u učionice… Sećam se da su me maltretirali pred učenicima… Šta god da su našli na klupama, bacali su u peć, to su bile gvozdene peći, i spaljivali. Naterali su učenike da pišu svoje simbole na tabli. A onda su ih, u jednom trenutku, pustili. Mene su divljački maltretirali u hodniku… Uništili su učionice, prevrnuli su čak i peći, peći koje su još uvek gorele. Pre nego što su me pustili, naterali su me da uhvatim zapaljene peći, govorim istinu, dok mi ruke nisu izgorele.

Bajram Šatri

 Stručnjak za obrazovanje

Učionica prvog razreda je sedela na podu, učili su azbuku i pisali svoja prva slova na podu. U Fushë Kosovu, na primer, situacija je bila katastrofalna. Te prostorije bi se brzo zagrevale i brzo hladile. Dešavalo se da bi, da bi se stiglo do učionice, morali da prođu kroz kuhinju ili hodnik. Ideju za škole u kućama dao je Halim Hyseni. Sećam se da mu je jednom novinar rekao: ‘Šta ćete da radite tamo? U toj sobi kuvaju pasulj,’ pojednostavljujem sada, ‘Tamo se kuva ručak, a učenici uče?’ Halim mu je odgovorio: ‘Onda mi recite, gde bi deca trebalo da idu da uče? Pokažite mi mesto gde se ne kuva i poslaćemo ih tamo.’