Ali imali smo i jedan slučaj gde nisu oprostili u Njujorku. Postoji jedan slučaj koji nije oprošten, i nije nas primio. I bio je jedan istaknuti aktivista koji i danas drži sebe visoko kao aktivistu nacionalnog pitanja. Ali nas nije ni prihvatio, iako sam nekoliko puta poslao kao posrednika Meta Bajrektarija da razgovara sa tom porodicom, jer su prijateljski povezani. Ta porodica nije oprostila. Nismo postigli sporazum sa porodicom Osmani u Njujorku. Oni imaju jedno ubisvo ovde u New York i nije se uopšte postigao sporazum sa njima. Ostavili smo ga sa strane jer smo videli da je uzalud, i nismo mogli da zadržimo grupu ovde još 30 dana za jednu porodicu. Nece da oprosti, neće da oprosti. Ali je u to vreme bilo neočekivano i za grupu da jedan od članova porodice koji je bio aktivan u Gradskoj albanskoj ligi, bio je u rukovodstvu i bavio se sa nacionalnim pitanjima i sa svim tim, i nismo očekivali od njega da uradi nešto tako, „Treba da mi date vremena“, „Ali kako da ti damo više vremena? Košta nam ovde“. Mi smo hteli da ih pošeljamo na Kosovo i zato nismo više ni otišli, ostalo je tako u ćutanju.
Da bi ste pročitali i čuli priču o prvom razgovoru sa Besimom Maljotom, molimo vas kliknite ovde.