Imali smo slučaj tu u Bruklinu, to je bio neočekivani slučaj za nas, jer mi smo išli u ime albanskog naroda da tražimo oproštaj. Oni su sa strane Alžanice iz Crne Gore, kada smo postigli da ih pomirimo jedan od braće je ustao i pružio ruku Marku Krasnićiju i kaže,“U moje ime i u ime muslimanskog naroda opraštam krv svoga brata“. Niko ne priča, njegov brat od strica ustaje i kaže, „Ovde se vidi koliko je postigao neprijatelj.“ Kaže, „On ne zna dve reči na albanskom“ kaže, „jer tu gde je porastao nije imao prava, i u školi gde je išao rekli su mu ti nisi albanac, ti si musliman.“ Kaže, „To pokazuje šta smo postigli“. On je bio Špend Hađa jedan od vrlo poznatih ličnosti u Njujorku, rođak onog prvog koji je oprostio krv.
Sada pokojni, Bajram Keljmendi je ustao i počeo da recituje “Gorska gusla” od Oca Đerđ Fišta. Tu se pominjao deda onog koji je pričao, onaj koji je rekao u ime muslimanskog naroda. U “Gorskoj gusli” pominjao se njegov deda, i recitovao je onaj deo rata u Nikšiću, gde je njegov deda bio jedan od vođa rata protiv Crnogoraca ,i onda je seo. Kada je seo reče, „Ovo je beda. Ovo je oproštaj, u redu. On toliko moze, ali on mu je oprostio, ali ovo je beda u kakvoj je situaciji naš narod, gde ga je doveo neprijatelj da ga ukine. U ime muslimanskog naroda, gde postoji muslimanski narod, gde ima muslimanskog naroda? Albanci mogu da se odvoje u muslimane, katolike, pravoslavne, albanci idu po etinčkoj grupi a ne po verskoj. Idu na etnički način kao albanci a ne na verski način.“
To je bio jedan slučaj kada smo svi izašli smejuci se. Svi smo se smejali, dobro što je oprostio u redu, on je oprostio i porodica se pomirila, oni su bili albanci, i govorili su albanski, i ovaj što je oprostio, ali on koji je oprostio nije govorio albanski. On je čak rekao to na srpskom jeziku, jer oni kažu na muslimanskom jeziku, nema muslimanskog jezika. Ima raznih dijalekata da, ali jezika ne. To su skoro sve slovenski jezici, kao taj, kao taj. Na muslimanskom jeziku? Nema muslimanskog jezika. To je srpski jezik, rekao je na takav način da kada smo izašli svi smo se smejali. Ali mi nismo tu otišli kao muslimani da nam on oprosti. Ali bilo je dobro i to je prošlo.
Da bi ste pročitali i čuli priču o prvom razgovoru sa Besimom Maljotom, molimo vas kliknite ovde.