‘Koji su uslovi?’ ‘Nemaš uslova, uslovi su da budeš pristojan, da ne provociraš, da ne dobacuješ ništa, da ne uznemiravaš, to su uslovi, nema drugih uslova.’ ‘Ne, nije mi oprostio.’ ‘More [čoveče], oprostio ti je, sad se vraćamo od njega.’ Tri puta se ponovila ista stvar, ‘Nije mi oprostio’. I kada je to rekao treći put stavio sam ruku u džep i izvukao pet metaka i pokazao mu ih u lice. Upitah ga, ‘Jel ih vidis?’ Odgovorio mi je, ‘Da’. Rekoh, ‘Ovi su bili pripremljeni za tebe, gospodine’, rekoh, ‘Uzeli smo ih sa sobom […] ali, ti budi pristojan i ne diraj čoveka, nemoj… ako ga vidiš na ulici izbegavaj ga, ne izlazi mu na put, i nemoj da ga provociras!’ Kad je video metke ispred njega reče, ‘Istina, oprostio mi je’, reče, ‘Koliko puta… u zadnje vreme… koliko puta… zadnjih dana me je sačekivao’, reče, ‘ja sam osetio da me sačekuje i ja sam ga izbegavao, bežao sam’. Reče, ‘Zaista mi je oprostio.’ […] To je ona uzvišenost kada on kaže ‘Uzmite ove metke za Kosovo, jer su bili spremni za glave hasmi [neprijatelja]’. Može se reći da je to zaista nešto veliko.

Ibiš Neziri je rođen na Kosovu u selu Bardonić 1957. Novinar je i autor brojnih knjiga. Od 1980-e do 1986-e bio je politički zatvorenik. Radio je kao novinar za list „Zeri i Kosoves“ (Glas Kosova), kao i za hrvatski list „Hrvatska danas“ i „Hrvatska domovina“ gde je objavljivao pod pseudonimom. Godine 1993. emigrira za Švajcarsku gde je radio u Organizaciji za prihvat azilanata (Asyl Organisation) i četrnaest godina kao učitelj dodatne nastave za albanski jezik. Trenutno radi kao profesionalni prevodilac i interkulturalni posrednik.