Oni su bili najbolji. Njihovi šefovi su govorili, ‘Ne možemo da nađemo bolje radnike od ovih.’ Znate, bili su jako vredni američki Albanci. Imali su cilj, želeli su bolji život za sebe, kao što su i naši roditelji želeli kada su emigrirali ‘70-ih… da bi imali bolju budućnost za nas, i to je ono što su želeli… zabavljali su se, mislim, radili su i zabavljali se, odmarali su, znate šta mislim? Bilo je osam sati rada, ali zapravo ne postoji osam sati rada, više je to deset, dvanaest sati dnevno…
Uživali su u životu, uvek bi došli i rekli, ‘Oh, ti si partibrejker’. Ja bih onda rekao, ‘Oh, znate, slušajte…’ Bio sam kuvar u to vreme, i u restoranu u kojem sam radio je bilo jako prometno, i ja u to vreme, nisam imao vremena ni za šta, verovali ili ne. A oni bi uvek dolazili i zvali me, ‘Hajde izađi, hajde izađi…” A kada sam izlazio sa njima, bilo bi nam divno… noćni klubovi, ovde u gradu, bili su puni života, puni života… uvek su davali, uvek, donirali humanitarnim organizacijama, ljudima kojima je to bilo potrebno, bili su jako, jako dobri, jako dobra, kul braća… i bio sam ponosan što ih imam.
Iljir Bitići je rođen 1973. u Aurori, Ilinois, ali je deo detinjstva i tinejdžerske dane proveo u Prizrenu, odakle su njegovi roditelji. On je glavni kuvar u Lessing’s Weddings u Zapadnom Sejvilu, Njujork, i živi u Hampton Bejsu sa svojim roditeljima, svojom suprugom i dvoje dece. Poslednjih dvadeset godina se porodica Bitići borila za pravdu za Ilirovu mlađu braću, Iljira, Mehmeta i Agrona, koji su nelegalno zadržani i ubijeni od strane srpskih bezbednosnih snaga leta 1999, nakon završetka rata.