Ovo je druga priča u nizu od deset priča o Pokretu pomirenja krvnih osveta 1990-ih godina. Pripovedači su Raif Musa i Valjdete Bajrami Musa, muž i žena, stručnjaci informacionih tehnologija iz Uroševca, koji su bili aktivisti Pokreta.
Na fotografiji: Valjdete Bajrami i Raif Musa na pomirenju krvnih osveta, skup u Štimlju, 1990.
Raif Musa: Učestvovao sam na prvoj skupštini Saveta za pomirenje krvnih osveta, već sam rekao da je moja veza bila direktno sa Pećkom Ligom preko mog rođaka, mog prijatelja, bili su Durmiš Gaši i Egzon Gaši, oni su tamo bili, mi smo komunicirali sa njima. Ali, dok su se saveti osnovali, jer je to bilo vreme kada su osnovani svi saveti, oni su odlučili da je održe. Prva skupština Saveta za pomirenje krvnih osveta održana je u selu Strelc, opština Dečani, tamo sam predstavio rezultate koji su postignuti do tada.
Tada je održana druga skupština Saveta za pomirenje krvnih osveta u selu Osek Hilj, opština Đakovica, kada smo otišli tamo, zajedno sa još dve osobe uhapsili su me, na ulazu u Đakovicu, oni su nas držali četiri-pet sati, tako da mi nismo uspeli da prisustvujemo i predstavljamo[…] To se dogodilo negde u maju, ’90 -ih, imam tačan datum, ali ne sećam se tačno, nismo mogli da prisustvujemo. Tada nije bilo telefona obavestiti ostale kao danas, ali u svakom slučaju, oni su nas malo maltretirali, ne toliko, više psihološki nego fizički, tačno zu znali sve o našim aktivnostima.
[…] Oni su sve tačno znali o našim aktivnostima, oni su imali imena i prezimena, moj prijatelj je bio iz sela Bela Crkva, sada se zove Fortesa, u blizini Orahovca i mi smo im rekli da idemo da posetimo našeg prijatelja i da se prošetamo malo po Đakovici, ali su oni već imali sva naša imena i oni su tačno znali o našim položajima, koji, kako, i tako dalje, i oni su nas zadržali. Kada su nas oslobodili, nismo uspeli da održimo prezentaciju na skupštini saveta, ali nakon dva dana sam otišao u Prištinu i susreo se sa prof. dr Liman Rušitijem, sa imamom Kokruk, otišli smo do prof. Antona Čete koji mi je rekao šta je odlučeno. Odmah nakon toga, neki ljudi su došli da povedu profesora, a zatim sam otišao i ja sa njima, jer smo tako išli.
Na fotografiji: Savet pomirenja Uroševca, na skupu u Štimlju, 1990. Grupu predvodi Raif Musa, Valjdete Bajrami, Mustafa Gaši, Suzana Jupa, Minire Ademi, Mehmet Bruki, Rasim Haljilji.
Na primer, otišli smo na jedan slučaj, oba veća zajedno, na primer, bio je jedan slučaj kada smo otišli u selo koje se zvalo Petrović, Godanc u blizini opštine Štimlje, pomirenje je tamo održano, bili su Anton Četa, Zekerija Cana, Muhamet Piraku, Hazer Šala i još su neki drugi došli. Tu su bili prisutni Saveti pomirenja krvnih osveta Uroševca, Lipljana, Štimlja, tri Saveta za pomirenje krvnih osveta su tamo bili prisutni, neko nas je obavestio o jednom slučaju, i odatle smo sva tri saveta otišla na taj slučaj. I mi smo pomirili veoma težak slučaj, na svu sreću profesor je bio tu, tu je bio i ovaj Adem Grabovci […] Ram Buja je bio tamo, jer je Rama bio deo Saveta pomirenja Lipljana, Avdija… Avdi Kelmendi, profesor Avdi Keljmendi je umro, on je bio taj koji je vodio Savet pomirenja Lipljana, bilo je veoma interesantno, u svakom slučaju mi smo pomirili taj slučaj, znači na ovaj način je funkcionisalo. Nismo gledali […] ko će prvi početi razgovor, ko god da je bio u stanju da postigne pomirenje on bi to učinio, ne u smislu da se neko sada hvali o tome, ne! Cilj je bio da se slučajevi reše. Onda je bilo, raznih slučajeva po selima, jedan sledi drugi…
Valjdete Bajrami Musa: Bilo je znate kako, na primer, jedan je bio iz Uroševca, drugi je bio iz… na primer ili ubica ili onaj drugi je bio iz Uroševca, a ovajh drugi je bio iz Lipljana, onda naravno moralo se sarađivati, bilo je potrebno sarađivati.
Na fotografiji: Članovi Saveta Uroševca. Sa leve strane: Ljumnije Azemi, Minire Ademi, Besa Abdulahu, Nazmi Šahini, Raif Musa, Valjdete Bajrami, Suzana Jupa i Hajruš Musa.