Da ne postanemo predmet ismejavanja turaka<\/i><\/b><\/p>\n
<\/p>\n
\u201cBio je 16. oktobar [1893], dan Madonne del Buon Consiglio [na\u0161a gospa dobrog saveta], i to je bio najlep\u0161i dan misije. Ujutro smo odr\u017eavali obred pri\u010desta, obec\u0301avajuc\u0301i obec\u0301anja o kr\u0161tenju; do podneva pevali smo masi i propovedavali dva puta ogromnoj publici i zavr\u0161ili smo sa blagoslovom. U ve\u010dernjim \u010dasovima smo predvodili povorku <\/span>Via Crucis<\/span><\/i>, davao sam neke instrukcije ljudima, i posebno mladima o tome kako odgovoriti i kako se pona\u0161ati, kako bi sve teklo na uredan na\u010din.<\/span><\/p>\n Po\u0161to su vec\u0301 poznavali Stabat Mater, pitao sam ih koju muziku su koristili kako bi ih mi pratili i ne prisiljavali ih da biraju neku drugu muziku. Dvadesetpetogodi\u0161nji momak, jedan Tizio [X], odmah je odgovorio: \u2018Mi to pevamo ovako\u2019, i otpevao \u00a0je nekoliko tekstova. Tizio nije bio crkveni slu\u017ebenik ili kantor, vec\u0301 poznata pijanica, i tog dana je bio malo pijan. Uprkos tome, on je kao majstor otpevao tekst pesme.<\/p>\n Kao \u0161to je razumljivo, ta mala scena je nasmejala njegove ro\u0111ake, pogotovo Caioa [Y], ro\u0111aka koji je bio u blizini njega. Tizio je bio duboko uvre\u0111en ovim njegovim nevinim \u010dinom, a \u0111avo je iskoristio ovu tanku nit za tkanje zavere koja bi mogla da potopi misiju u\u017easnim skandalom. [\u0110avo] je zagrejao Tiziovu glavu toliko da je on ustao i napustio crkvu, planirajuc\u0301i da sa\u010deka Caioa na odgovarajuc\u0301em mestu da ga ubije. Niko nije ni\u0161ta sumnjao. Mi smo predvodili povorku <\/span>Via Crucis<\/span><\/i> i prisustvovali opro\u0161tajnoj propovedi; posle su svi ostali u dvori\u0161tu crkve da bi oprostili jedni drugima i prigrlili jedni druge, i nastavili su, i srec\u0301ni su oti\u0161li \u200b\u200bkuc\u0301i.<\/span><\/p>\n Malo kasnije, Tizio je oti\u0161ao i zakucao na vrata Caioa, gde ga je zvao i pozvao ga da odu na pi\u0107e. Ovaj drugi, ne sumnjaju\u0107i ni na \u0161ta, po\u0161ao je. Kada su popili prvu \u010da\u0161u, Tizio je ustao i pru\u017eio Caiou da ga isprati, po\u0161to je to obi\u010daj u Albaniji, pogotovo kada se neko boji da sam hoda. Caio je pristao i zajedno su oti\u0161li. Nakon male \u0161etnje, Tizio se zaustavio, uhvatio je Caioa za ruku sa njegovom levom rukom, a sa njegovom desnom rukom je povukao pi\u0161tolj i rekao: \u2018Buduc\u0301i da sudbina \u017eeli da mi ve\u010deras prona\u0111emo na\u0161u propast, ne mogu izbec\u0301i da te ne ubijem\u2019, i on postavi pi\u0161tolj kako bi pucao. Caio je brzo zaustavio njegovu ruku sa svojim dvema rukama i rekao mu: \u2018\u0160ta to radi\u0161? Jesi li lud?\u2019 mada ne znaju\u0107i da li se Tizio \u0161alio ili je bio ozbiljan. Ali nakon toga Tizio je levom rukom uzeo no\u017e koji je nosio oko struka. \u2018Dobro,\u2019 re\u010de on, \u2018ako me spre\u010di\u0161 da te ubijem pi\u0161toljem, ubic\u0301u te no\u017eem.\u2019 I podi\u017ee ruku da ga napadne. \u00a0<\/span><\/p>\n Slu\u010dajno, hri\u0161c\u0301anin je prolazio i Caio je viknuo na njega: \u2018Uhvati ga za ruku, zar ne vidi\u0161 da ho\u0107e da me \u00a0ubije?\u2019 I on je tako\u0111e mislio da su se dvoje prijatelji \u0161alili, jer su bili ro\u0111aci i voleli su se. U svakom slu\u010daju, uhvatio je Tizioa za ruku koji je po\u010deo uzvrpoljiti se pokazaju\u0107i da to nije \u0161ala, nego je bio ozbiljan. Drugi su se okupili da odvoje dvoje mladih i da ih odvedu njihovim ku\u0107ama, ali Tizio je bio stvarno ljut i zakleo se da bi oti\u0161ao i u pakao, ali da \u0107e ubiti Caioa, jer ga je ismejavao u crkvi. Sutradan, nakon \u0161to je efekat rakije ispario i razmi\u0161ljaju\u0107i o onome \u0161to je uradio tokom takvog svetog dana i vremena, nakon usmeravanja hri\u0161c\u0301ana, rekao je da se pokajao zbog gre\u0161aka iz pro\u0161losti i oprostio je Caiou.<\/span><\/p>\n Pre mase, \u010duo sam \u0161ta se desilo pro\u0161le noc\u0301i i veoma sam bio zahvaljen svetim srcima Isusa i Marije koji su nas po\u0161tedeli od ogromnog skandala koji bi uni\u0161tio misiju i samo bi pru\u017eio prilike turcima da pro\u0161ire ekstravagantne pri\u010de o nama. Posle mase, dvojica mladic\u0301a, Tizio i Caio, su dovedeni do mene, kako bi mogli da se opru\u017ee i oproste jedan drugome u mom prisustvu, kao \u0161to su zapravo to i u\u010dinili, op\u0161tem zadovoljstvu.<\/span><\/p>\n Ali Tizo je bio \u010dlan crkvene kongregacije i to je zahtevalo pokore; me\u0111utim, po\u0161to je on bio vruc\u0301e glave, pla\u0161ili smo se da nec\u0301e prihvatiti pokore i da \u0107e nam praviti probleme. Ali Tizio je doneo medalju kongregacije i rekao da c\u0301e se podlo\u017eiti bilo kakvom pokoru. Predlo\u017eili smo da bi to bilo odli\u010dno obrazovanje za druge i zasluga za njega ako bi tra\u017eio javni opro\u0161taj za gre\u0161ku koju je u\u010dinio i on je prihvatio. Zapravo, sledec\u0301eg dana, 18. oktobra, poslednjeg dana misije, nakon \u0161to sam blagoslovio gomilu ljudi, dok je jo\u0161 uvek dr\u017eao krst u rukama, pozvao sam Tizija da nam poka\u017ee da se stvarno pokajao zbog gre\u0161ke koju je napravio i da bi tra\u017eio opro\u0161tenje pred o\u010dima javnosti i poljubiti rane raspec\u0301a. Tizio je ustao, do\u0161ao na oltar, kleknuo tri puta i tri puta je glasno rekao ljudima: ‘m’bani alhal’, oprostite mi, i ljudi su tri puta rekli: ‘alhalh t’kioft’ budi opro\u0161ten. Od njega je tra\u017eeno da poljubi krst i vra\u0107ena mu je medalja kongregacije.<\/span><\/p>\n \u010cim sam skinuo felon i epitrahilj, \u200b\u200bTizio mi je pri\u0161ao i rekao: ‘O\u010de, \u017eelim da se ispovedim, i da to uradim na pravi na\u010din, napisao sam na papiru sve grehe svog \u017eivota ‘. On se ispovedao, uzeo je pri\u010dest. Mnogima su o\u010di bile pune suza gledajuc\u0301i ovaj trijumf milosti istog dana u kojem bi, ako bi \u0111avo uspeo, odr\u017eali bi sahranu Caioa i postali bi \u0161ala me\u0111u neprijateljima na\u0161e vere\u201d.<\/span><\/p>\n Fulvio Cordignano, L\u2019Albania a traverso l\u2019opera e gli scritti di un grande Missionario italiano il P. Domenico Pasi S. I. Volume II, Roma: Istituto per l\u2019Europa Orientale, 1934, \u00a0pp. 145-147.<\/b><\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Da ne postanemo predmet ismejavanja turaka \u201cBio je 16. oktobar [1893], dan Madonne del Buon Consiglio [na\u0161a gospa dobrog…<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":10909,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[20],"tags":[],"class_list":["post-10912","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-price"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10912","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=10912"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10912\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10920,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10912\/revisions\/10920"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/10909"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=10912"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=10912"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=10912"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}