Slepi Beg i Fandesija \u0110akovice<\/i><\/b><\/p>\n
U avgustu 1890, jezuitski otac Domeniko Pasi je otputovao u Prizren iz Skadra u dru\u0161tvu verou\u010ditelja kateheta na polo\u017eaju i naoru\u017eanog muslimanskog pratioca koji je pripadao jednom od glavnih porodica Fleti. Ovoj grupi je trebalo malo vi\u0161e od tri dana da zavr\u0161e putovanje na konju: prvi dan su stigli do grada Puka za 10. do 12. sati, drugi dan do Vau-Spas punih 12. sati, a trec\u0301i dan su morali da se zaustave u nekim muslimanskim selima, jer je njihov pratioc bio upla\u0161en od nevolja za koje je \u010duo, koje su poga\u0111ali \u0110akovicu, uzeli su alternativne staze da bi izbegli kretanje uz reku i stigli su do Kuksa nakon \u0161to su pre\u0161li Crnogorsku zemlju.<\/span><\/p>\n Kada su stigli u Prizren, po\u010detkom \u010detvrtog dana \u010duli su glasine da se u \u0110akovici sprema pobuna protiv hri\u0161c\u0301ana. Prizrenski \u017eupnik Don Simone Ljumesi, koji je tako\u0111e bio general <\/span>Vicar <\/span><\/i>je oti\u0161ao u \u0110akovicu da ponovo uveri ljude. Ovde parafraziramo pri\u010du o onome \u0161to se dogodilo, kako ga je Cordignano prikupio iz Pasijevih izvje\u0161taja.<\/span><\/p>\n Nakon austrijske okupacije Bosne, mnogi muslimani su emigrirali prema jugu kako bi se vratili pod osmanskom vladavinom. Oni su se zvali <\/span>muhaxher <\/span><\/i>[muha\u0111\u017eer]. Me\u0111u njima je bio beg koji je me\u0111u drugim zlo\u010dinima ubio istaknutog austrijskog zvani\u010dnika i prona\u0161ao za\u0161titu izme\u0111u Krasni\u0107ija, Ga\u0161ija i Biti\u0107ija, sa <\/span>besa<\/span><\/i>. On se zvao <\/span>Qorr Begu<\/span><\/i>, slepi beg; imao je mnogo rana, jedan od metka je pro\u0161ao kroz njegovo oko.<\/span><\/p>\n Jednog dana, dok je putovao na svom konju, na putu je sreo hri\u0161c\u0301anina, fandesa. Fandesa je bio u kolicima i put je bio uzak. <\/span>Qorr begu<\/span><\/i> je tra\u017eio pravo da pro\u0111e prvi, ali drugi \u010dovek je rekao da ima kolica sa dva vola i zbog toga bi konj trebao da ih propusti. Borba koja je usledila dovela je do toga da beg vre\u0111a \u010doveka, ali i hri\u0161c\u0301anstvo uop\u0161te. Fandesa ga je upucao i mrtvog ostavio, potom je po\u017eurio do svog sela i zaklju\u010dao se u svojoj kuli. Svi muslimani iz \u0110akovice su po\u017eurili da odu do sela ubice, ali im je re\u010deno da mogu ubiti samo ubicu ili njegovu porodicu i da su trebali da sve ostale ljude sela ostave na miru. Kada su spalili kuc\u0301u ubice i dve druge kuc\u0301e njegovih ro\u0111aka oni su bili zadovoljni, makar na trenutak. Ali beg je bio pod <\/span>besom <\/span><\/i>mnogih va\u017enih plemena, koji su rekli da je spaljivanje kuc\u0301e premalo. \u0160irena je glasina da je Austrija platila smrt bega i da su svi Fandesi, 400. porodica, bili krivi i da su morali biti ubijeni ili proterani.<\/span><\/p>\n Fandesi su svi bili iz Mirdite, iz planina Fandi, i do\u0161li su u \u0110akovicu da pobegne od krvnih osveta ili siroma\u0161tva; oni su bili napoli\u010dari ili zakupci lokalnih muslimana, koji su u odnosu na druge muslimane bili po\u017eeljniji zbog svoje radne etike. Za razliku od drugih hri\u0161c\u0301ana, za posebni zakon od Osmanlija, njima je bilo dozvoljeno da nose oru\u017eje. Muslimanski \u0110akovari su ih napustili. Fandesi je potom poku\u0161ao da dobije vreme i poslao posrednika u Istanbul. Me\u0111u njihovim advokatima postojao je jedan Topali, ili „o\u0161tec\u0301eni“, kako su ga zvali jer je imao ranu na nozi. Znao je za <\/span>kanun <\/span><\/i>Lek Dukagjini [Ljek Duka\u0111inija] i znao je koliko je predmeta odlu\u010deno, mogli bi da ka\u017eemo da poznaje sudsku praksu. U pro\u0161losti je bio zajedno sa drugima osu\u0111en na smrt od strane Pa\u0161e, ali je tako dobro argumentovao svoj slu\u010daj da ga je Pa\u0161a ne samo pomilovao, vec\u0301 ga je obasuo novcem i po\u010dastima.<\/span><\/p>\n Kolja je posle oti\u0161ao u \u0110akovici da brani svoju Fandesi, oti\u0161ao na sudove, razgovarao sa uticajnim turcima, dobio <\/span>besu<\/span><\/i> od tri dana, ali im je istovremeno zapretio na ozbiljne odmazde ako bi oni napali Fandesi. Iz Istanbula odredbe bi stigle preko guvernera Ipeka (Pec\u0301) da bi \u0110akovari morali da razmi\u0161ljaju dva puta pre nego \u0161to uvrede Fandesija. Planinski ljudi, koji su do\u0161li u grad u potrazi za plenom, nisu mogli ni\u0161ta u\u010diniti Fandesiji, \u00a0sem sto su su ukrali neke krave koje su pripadale turskim urbanim ljudima.<\/span><\/p>\n Slu\u010daj se ne bi lako re\u0161io da se austrougarski konzul nije ume\u0161ao i poslao telegram kod Vatikan Internunzio [papskog izaslanika] Austriaco u Istanbulu, koji je razgovarao sa velikim vezirom koji je onda poslao nare\u0111enje guverneru Ipeka za za\u0161titu Fandesi. Prizrenski sve\u0161tenik Don Simone Ljumesi je bio glavni posrednik cele krize i vratio se u Prizren u pratnji 14. Fandesija.<\/span><\/p>\n <\/p>\n 123.Fulvio Cordignano, L\u2019Albania a traverso l\u2019opera e gli scritti di un grande Missionario italiano il P. Domenico Pasi S.I. (1847-1914), Roma: \u00a0Istituto \u00a0per L\u2019Europa Orientale, 1934, pp. 121-123.<\/i><\/b><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Slepi Beg i Fandesija \u0110akovice U avgustu 1890, jezuitski otac Domeniko Pasi je otputovao u Prizren iz Skadra u dru\u0161tvu…<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":10815,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[20],"tags":[],"class_list":["post-10821","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-price"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10821","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=10821"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10821\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10831,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10821\/revisions\/10831"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/10815"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=10821"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=10821"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=10821"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}