{"id":10702,"date":"2017-07-14T06:18:07","date_gmt":"2017-07-14T06:18:07","guid":{"rendered":"http:\/\/oralhistorykosovo.org\/what-jesuit-missionaries-discovered-about-blood-feuds-and-reconciliation-part-two\/"},"modified":"2017-07-14T07:11:16","modified_gmt":"2017-07-14T07:11:16","slug":"what-jesuit-missionaries-discovered-about-blood-feuds-and-reconciliation-part-two","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/what-jesuit-missionaries-discovered-about-blood-feuds-and-reconciliation-part-two\/","title":{"rendered":"\u0160TA SU OTKRILI JEZUITSKI MISIONARI O KRVNIM OSVETAMA I POMIRENJU: DRUGI DEO"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/p>\n

Fotografija: Alxandre Degrand. Na fotografiji: Mu\u0161karci iz Mirdite, 1890. Izvor:\u00a0http:\/\/www.albanianphotography.net\/<\/p>\n

Kada je neko siroma\u0161an, krvni novac je potreban<\/i><\/b><\/p>\n

2. januar 1893. Du\u0161i.<\/i><\/b><\/p>\n

Udovica sa decom, \u010diji je mu\u017e ubijen u zaveri u kojoj je u\u010destvovalo osam porodica, bila je ube\u0111ena da oprosti, ali u tom slu\u010daju ne bi primila ni cent od strane porodica ubica. Ona je tako\u0111e dugovala krv nekome drugom u selu, za koju se nikada nije mogla pomiriti bez plac\u0301anja krvnog novca. Tako smo mislili da je bolje da sa\u010deka zvani\u010dno pomirenje koje je naredila vlada, \u0161to bi se dogodilo za nekoliko godina, kada bi udovica i njena deca primili krvni novac. U me\u0111uvremenu smo zaustavili nekoliko ubistva sa <\/span>besa<\/span><\/i> [zakletvom].<\/span><\/p>\n

Otac Domenico Pasi S.J.<\/span><\/p>\n

Lettera Edificante della Provincia Veneta della Compagnia di Ges\u00f9; Serie V, p. 95.<\/b><\/p>\n

U: Giuseppe Valentini (ed.), <\/b>La Legge delle Montagne Albanesi nelle relazioni della missione volante. 1880-1932,<\/i><\/b> Firenze: Leo. S. Olschki Editore, 1969, p. 80.<\/b><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Fotografija: Alexandre Degrand. Na fotografiji: \u017dene iz\u00a0Mirdite,\u00a01890. Izvor:\u00a0http:\/\/www.albanianphotography.net\/<\/p>\n

Kako je bilo te\u017ee da se oprosti tur\u010dina nego hri\u0161c\u0301anina.<\/i><\/b><\/p>\n

1893 – Gom\u0161i\u0107e<\/i><\/b><\/p>\n

Ubili su dva jedina sina skoro slepog i bolesnog, osamdesetogodi\u0161njeg \u010doveka. \u017deleo je da se ispovedi, ali bez opra\u0161tanja ubicama. Jedan od njegovih nec\u0301aka, koji ga je vodio za rukom do mene, \u00a0koji mu je pomogao da kle\u010di, rekao mi je \u0161ta se desilo, \u010dekao je da vidi \u0161ta \u0107u ja re\u0107i.<\/span><\/p>\n

Pitao sam starca kakva je bila spremnost njegovog srca prema ubicama svoje dece, da li je osec\u0301ao mr\u017enju ili nameravao da im oprosti. Zapo\u010deo je dugu pri\u010du, da mi ka\u017ee da je povreda bila prevelika, da nije imao nikoga, da jedno od njegove dece nije imalo crkvenu sahranu jer je \u017eivelo sa \u017eenom koja nije bila njegova \u017eena, ali je bio nevin jer je \u017eiveo sa njom samo zato \u0161to su mu to ro\u0111aci tra\u017eili. U me\u0111uvremenu, dodao je, \u017eeleo je da se ispovedi i bog bi sve oprostio.<\/span><\/p>\n

Poku\u0161ao sam da ga ubedim da prestane da mrzi, ina\u010de, rekao sam mu, ispovedanje bi bilo beskorisno, ili \u010dak i \u0161tetno. On je odgovorio: „Da, da, priznajem.“ Ali video sam da on ne \u017eeli da oprosti. I tako sam jasno rekao da ne mogu primiti njegovu ispovest onako kako se osec\u0301ao. Onda je Giovanni, koje je bilo nec\u0301akovo ime, rekao: „Star si, ispovedi se, jer sigurno nec\u0301e\u0161 biti ti taj koji \u0107e nekoga da ubije; mi c\u0301emo se pobrinuti za krv tvoje dece. „Poku\u0161ao sam ponovo da ubedim Giovannija da oprosti i ispovedi se, ali bilo je kao da razgovaram sa gluhim \u010dovekom, i tako sam im rekao da idu i rekao im da c\u0301emo pri\u010dati u nekoj drugoj situaciji, zato \u0161to sam morao da ka\u017eem mno\u0161tvu, i nisam mogao da ostavim ljude da \u010dekaju.<\/span><\/p>\n

Kasnije mi je re\u010deno da je i njegov nec\u0301ak Giovanni imao problema sa ljudima iz njegovog bratstva, neslaganja, zbog \u010dega je poku\u0161ao ubiti neke ro\u0111ake, ali nije uspeo; njihovo neprijateljstvo je bilo takvo, da ne bi bilo re\u0161enja bez ubistava, i ako bi se to desilo, ko zna kakve serije osvete bi zapo\u010dele. Zato su me zamolili da re\u0161im sav taj nered i izvu\u010dem pomirenje, \u0161to bi bilo od velike koristi za selo, jer su mnoge porodice bile ugro\u017eene u toj aferi.<\/span><\/p>\n

Poslednjih pet dana koje smo proveli u Gom\u0161i\u0107e do\u017eiveo sam dr\u017eavni udar. U crkvi je bila velika gu\u017eva, sve je bilo spremno za procesiju oko crkve; baneri sa \u010detiri najva\u017enija lica u selu su bili raspodeljeni. Dok smo \u010dekali da po\u010dnemo, pri\u010dao sam o dobrobiti Isusovog svetog srca, koji se ne samo suo\u010dava sa gre\u0161nicima, vec\u0301 ih tra\u017ei i opa\u0161ta im, kao \u0161to dobar pastir tra\u017ei izgubljene ovce, kao \u0161to otac u Jevan\u0111elju opra\u0161ta \u010dudu od deteta. Rekao sam im da ako su hteli da zadovolje Isusa, morali su da se me\u0111usobno vole i iskreno opra\u0161taju za do\u017eivljene povrede.<\/span><\/p>\n

Kona\u010dno, pozvao sam mlade da oproste jedni drugima i oproste svojim roditeljima i oni su odmah rekli: „Mi opra\u0161tamo, mi opra\u0161tamo“. Zatim sam se obratio roditeljima i zamolio ih da oproste neposlu\u0161nost i neprijatne stvari koje su njihova deca u\u010dinila. Nakon toga sam pozvao sve da oproste svim moguc\u0301im uvredama i iznesu svu \u017ealost iz svog srca, jer je to bio pravi na\u010din da zadovoljimo srce Isusa i da u\u010dinimo da se dobro \u010dini prema nama. Du\u0161e svih prisutnih su vec\u0301 bile dobro odlo\u017eene i svi su govorili: „Isuse smiluj se nama. Milost. Mi opra\u0161tamo, mi opra\u0161tamo.“<\/span><\/p>\n

Zatim sam se obratio Giovanniju, nec\u0301aku starca kome su dva sina ubijena i rekao mu: „Giovanni, Isus te zove, pribli\u017ei se.“ Bio je iznena\u0111en ovim pozivom i nije znao \u0161ta da radi. Ponovo sam ga prozvao i on je ustao i do\u0161ao u sred crkve. Onda sam rekao: „Isus Hrist tra\u017ei milost; ti zna\u0161 da selo ne mo\u017ee doc\u0301i do mira ako ne napusti\u0161 mr\u017enju i iskreno oprosti\u0161 onima koji su te uvredili. Tako da, Isus Hrist tra\u017ei ovaj opro\u0161taj sa ovog krsta koji dr\u017eim.“<\/span><\/p>\n

Poku\u0161ao je da sebe opravda govore\u0107i da njegov stari stric mora prvo da oprosti, da je morao da razgovara sa svojim ro\u0111acima i tako dalje. Po\u010dela su da se \u010duju \u0161aputanja; neki su ga terali da oprosti, ro\u0111aci i prijatelji su rekli da on tada nije mogao oprostiti. Bez obzira na druge, pribli\u017eio sam se Giovaniju i rekao mu da mora da poljubi krst koji sam dr\u017eao i oprosti. Rekao je: „Moja porodica nije prva ni poslednja u selu; postoje i druge porodice koje su bogate i vec\u0301e od moje, i imaju krv koju treba da oproste, oni bi trebali da po\u010dnu, porodica Jakai, koja je prva, treba da oprosti svoju krv a onda c\u0301u ja oprostiti moju.“<\/span><\/p>\n

Na \u010delu porodice Jakai je bio jedan vrlo dobar mladic\u0301, imao je oko 28. godina, Toma ili Tomaso, bio je dobrotvoran, dobro se pona\u0161ao, religiozan i cenjen od strane svih. Bio je onaj koji je pro\u0161le godine naporno radio na tome da odlaze jezuitski o\u010devi i daju svoj blagoslov u Gom\u0161i\u0107e; On nas je ugostio u svoju kuc\u0301u i pomogao nam je tokom celog \u00a0boravka. Nisam imao pojma da ima krv koju treba da oprosti. Nije \u010dekao da se obratim njemu i zamolim ga da oprosti; \u010dim je Giovanni prestao da govori, „Da“, rekao je: „Porodica Jakai opra\u0161ta u ime ljubavi Isusa Hrista i ne opra\u0161ta bilo kakvu krv, vec\u0301 krv prijatelja, koju po na\u0161em obi\u010daju nikada ne treba oprostiti. „Nakon \u0161to je to rekao, pribli\u017eio se i poljubio krst i pozvao ostale \u010dlanove porodice koji su isto to u\u010dinili. Onda je pozvao odre\u0111enog Marco koji je u selu Du\u0161i imao krv za brata koji je ubijen \u010detiri godine ranije, i rekao mu da poljubi krst i oprosti, i Marco je to uradio.<\/span><\/p>\n

Posle Marco, ro\u0111ak Giovannija je do\u0161ao da poljubi krst, i on je bio neko koga je Giovanni progonio zbog odre\u0111ene povrede, kao \u0161to smo pomenuli. Zatim je bio red na Giovannija, koji je poljubio krst i rekao da je oprostio. Ostao je samo jedan koji je \u017eeleo da se osveti, bio je Antonio, koji je dr\u017eao znak svetog srca. Dve godine ranije, dok smo bili u misiji u <\/span>Lacci<\/span><\/i> [La\u010d], neki turci su ubili njegovog brata, koji se vrac\u0301ao iz <\/span>Skutara<\/span><\/i> [Skadra] zbog krave koju su Antonioovi ro\u0111aci ukrali od turaka, odbijajuc\u0301i da daju obja\u0161njenje za to. Nisam tra\u017eio od njega da oprosti, jer se njegov slu\u010daj razlikuje od drugih i mislio sam da c\u0301e biti te\u0161ko, jer bi on morao da oprosti turcima koji ne tra\u017ee opro\u0161taj, niti mogu ceniti velikodu\u0161an, spontan opro\u0161taj u ime Isusa Hrista.<\/span><\/p>\n

Ali neko mi je \u0161apnuo u u\u0161i: „O\u010de, ostao je samo Antonio.“ Onda sam se obratio njemu. Bez gubitka njegove smirenosti, rekao je: „O\u010de, ako bi morao da oprostim hri\u0161c\u0301anima, kao i ostali, ne bih oprostio jednu, vec\u0301 deset krvi, ali ubica mog brata je tur\u010din i ne razume opro\u0161taj u ime ljubavi Isusa Hrista; on ne bi bio zahvalan, naprotiv, osec\u0301ao bi prezir za mene. „<\/span><\/p>\n

Rekao sam da bi opro\u0161taj tur\u010dinu u ime ljubavi Isusa Hrista bio \u010din koji je jo\u0161 vredniji nego ako bi on oprostio hri\u0161c\u0301aninu, on bi trebao oprostiti u ime svoje du\u0161e, jer s tom mr\u017enjom nije mogao da se ispovedi i ako se nadao da bi povredio ubicu njegovog brata, svakako bi povredio i sebe; on bi trebao da oprosti i u ime njegovih ro\u0111aka i sela, koji ne mogu na\u0107i mira ako on ne oprosti. Poku\u0161ao sam da ga nateram da oprosti, ali bi on uvek odgovorio kako nije mogu\u0107e, i kako je beskorisno tra\u017eiti to od njega.<\/span><\/p>\n

Vec\u0301 mi je bilo \u017eao \u0161to sam sebe stavio u tu sramnu situaciju, ali bi sada odustajanje bilo jo\u0161 gore; tako da sam i dalje insistirao, a i neki ljudi su mi pomogli da molim Antonija da oprosti, dok su mi drugi rekli da prestanem da pitam, jer je bilo beskorisno. Potom sam odlu\u010dio da odvezem \u010dvor; na podu sam stavio krst koji mi je bio u rukama i rekao: „Dobro, ovo je moj poslednji poku\u0161aj: ovde ima\u0161 Isusa Hrista koji te moli, ne samo na krstu, vec\u0301 na podu, uzmi ga i poljubi ga u ime opro\u0161taja; niko drugi ne bi trebao da ga uzme.“ Pripremio sam se za procesiju.<\/span><\/p>\n

Staviti krst na podu \u00a0je najefikasnija stvar koju bi mogli u\u010diniti da bi ove ljude dirnuli. Antonio je bio zbunjen; Svi su se njemu pribli\u017eili i molili ga da uzme krst; toliko, da se vi\u0161e nije mogao odupreti i uzeo je krst, poljubio ga je i doneo meni. Pitao sam ga da li je iskreno oprostio i rekao je: „Da.“ Zamolio sam ga da ponovo poljubi krst i ja sam ga blagoslovio. Antonio je vrlo srec\u0301no uzeo baner svetog srca, kojeg je tokom opro\u0161tajnog rituala dao nekome drugom, pa je tako po\u010dela i procesija sa tolikom sve\u010dano\u0161c\u0301u, da mo\u017eda ni\u0161ta sli\u010dno nije bilo vi\u0111eno u Gom\u0161i\u0107e.<\/span><\/p>\n

Otac Domenico Pasi S.J.<\/span><\/p>\n

Lettera Edificante della Provincia Veneta della Compagnia di Ges\u00f9; Serie V, pp. 91-93.<\/b><\/p>\n

U: Giuseppe Valentini (ed.), La Legge delle Montagne Albanesi nelle relazioni della missione volante. 1880-1932, Firenze: Leo. S. Olschki Editore, 1969, pp. 77-79.<\/b><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Fotografija: Alxandre Degrand. Na fotografiji: Mu\u0161karci iz Mirdite, 1890. Izvor:\u00a0http:\/\/www.albanianphotography.net\/ Kada je neko siroma\u0161an, krvni novac je potreban 2. januar…<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":10697,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[20],"tags":[],"class_list":["post-10702","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-price"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10702","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=10702"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10702\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10712,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10702\/revisions\/10712"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/10697"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=10702"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=10702"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=10702"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}