Moj deda Metu\u0161 Krasni\u0107i<\/p>\n
Ro\u0111en sam 3. jula 1977, dva meseca pre vremena. Bio sam slaba beba i posle \u010detiri meseca sam se i dalje borio za \u017eivot, kada su moji baba i deda, koji su \u017eiveli u Dajkocu, selu u blizini Kamenice, rekli mojim roditeljima: „Za\u0161to ne dovedete sina kod nas? Mo\u017eda \u0107e selo pobolj\u0161ati njegovo zdravlje, i poja\u010dati ga.“ Dakle, oni su me odveli u selo i meni je bilo sve bolje i bolje. I bliskost sa mojim dedom je raslo sve ja\u010de. <\/span><\/p>\n Moj deda, Metu\u0161 Krasni\u0107i, kasnije je odlikovan \u00a0kao nacionalni heroj obe dr\u017eave, predsednika Kosova i predsednika Albanije. Ro\u0111en je 19. avgusta 1926. godine; On je po prvi put uhap\u0161en 1958-e. i osu\u0111en je na 18. godina zatvora, ali su ga pustili nakon osam, kao rezultat pada Rankovi\u0107a i kraja njegovog terorskog re\u017eima na Kosovu. Na\u0161a porodica je imala dugu tradiciju anga\u017eovanja u politici, barem od devetnaestog veka. Dva \u010dlana porodice su ubijena u Krimu i zatim drugi \u010dlanovi, iz generacije u generaciju su nastavili tradiciju. Jedan ro\u0111ak je morao da napusti ono \u0161to je tada bila prva Jugoslavija i vratio se tokom Drugog svetskog rata, kada je Kosovo bilo pod italijanskom okupacijom.<\/span><\/p>\n Kao rezultat ove okupacije, Albanci iz Albanije su do\u0161li na Kosovo da otvore \u0161kole na albanskom jeziku po prvi put na Kosovu, \u0161to je svakako bio korak napred. Moj deda je zavr\u0161io srednju \u0161kolu u Gnjilanu, a zatim je oti\u0161ao u <\/span>Shkolla Normale<\/span><\/i> [redovnoj \u0161koli] u \u00d0akovici i postao u\u010ditelj. U svojim \u010detrdesetim, vratio se u \u0161kolu i studirao je prava; postao je advokat.<\/span><\/p>\n Moji baba i deda su me odgajali. Moj deda je bio jedan od \u0161efova jednog od podzemnih nacionalisti\u010dkih organizacija, ne se\u0107am se odre\u0111enog imena, jer je bilo mnogo njih. Do kraja 70-ih je bio dobro poznat od \u201eIlegalja\u201c i 1980-ih, po\u0161to su albanski pokreti postali ja\u010di i ozbiljniji, on je poku\u0161ao da ujednini ve\u0107inu ovih organizacija i nakratko je i uspeo. Mnoge organizacije su imale komunisti\u010dke koncepte, bile su vezane za komunisticki re\u017eim u Albaniji i imali su jake veze sa njim, i naravno moj deda nije prihvatao albanski re\u017eim, koji je bio demokrata, prozapadni, ukratko, bio je trn u oku za albanski re\u017eim.<\/span><\/p>\n Bio sam veoma mlad, ali se se\u0107am kada je prvi put policija, UDB-a, tajna slu\u017eba ga je tra\u017eila, do\u0161li su na\u0161oj ku\u0107i u 1981. bez ikakvog naloga da ga uhapse. Postojao je jedan preventivni zakon koji je omogu\u0107avao \u00a0pritvor za osumnji\u010dene u kad god je bilo demonstracija ili politickih doga\u0111aja koji bi mogli da ugro\u017ee bezbednost. Godine 1981. moj deda je bio u zatvoru \u010detiri meseca, iako nisu imali nikakve dokaze za bilo kakav prekr\u0161aj. Imao sam \u010detiri godine i dobro se se\u0107am, to je jedno od mojih prvih se\u0107anja.<\/span><\/p>\n Nakon nekoliko meseci od hap\u0161enja, se\u0107am se da su do\u0161li da pokupe i mog strica Besnika, njegovog sina, mada nisu uspeli. Stric, Besnik je \u017eiveo u istoj ku\u0107i sa nama. Mi smo ve\u0107 pre\u0161li u Pri\u0161tinu iz Dajkoca, jer mi je baka bila bolesna i bila joj je potrebna bolni\u010dka za\u0161tita. Stric, Besnik je studirao u Peci, on je bio u nekoj vrsti biznis \u0161kole. Se\u0107am se tog slu\u010daja vrlo dobro, jer sam ga o\u010dekivao, jer svaki put kada bi polo\u017eio ispit, on bi do\u0161ao ku\u0107i i doneo bi mi ne\u0161to, jedan mali poklon.<\/span><\/p>\n On je do\u0161ao iz Peci, a nekoliko sati kasnije policija je do\u0161la da ga uhapsi. Na srecu, desilo se da su imali pogre\u0161nu informaciju, oni su mislili da je u Kamenici, \u0161to je 80. km od Pri\u0161tine, a oni su tamo oti\u0161li da ga uhapse. Oni nisu prona\u0161li nikog kod kuce. Moj ro\u0111ak je oti\u0161ao da upozori tetku i zatekao je u drugom selu, gde je oti\u0161la da poseti njenog ujaka; On joj je rekao da bi trebalo da upozori Besnika i oni moraju da se vrate u Pri\u0161tinu.<\/span><\/p>\n Moja tetka je mislila da je Besnik jo\u0161 uvek u Pe\u0107i i ose\u0107ala se sigurno. Tako, ona je oti\u0161la u Gnjilane da pozove ku\u0107i i da im ka\u017ee da ako Besnik do\u0111e, trebalo bi da ga zadr\u017eite \u0161to dalje od ku\u0107e, ali kada se ona posle vratila u mesto gde je bila u poseti, policija je ve\u0107 bila tamo. Neko im je rekao gde se ona nalazi. Moja tetka, znaju\u0107i da su u potrazi za Besnikom, poku\u0161ala je da kupi vreme, i zadr\u017eala ih je tamo sat vremena.<\/span><\/p>\n U me\u0111uvremenu, kada se moj stric vratio ku\u0107i, on je saznao da su ga tra\u017eili i oti\u0161ao je. Posle tri dana, bio je u Italiji. On je ilegalno oti\u0161ao u Italiju, tamo je rekao: „Ja sam do\u0161ao iz Jugoslavije“, i dobio je azil. Stavili su ga u nekom mestu zvano \u201eLatina\u201c za nekoliko meseci. Odatle, posle pet meseci, on je oti\u0161ao u Australiju.<\/span><\/p>\n Moj deda je bio u zatvoru, i policija je rekla: „Uhvatili smo tvog sina dok je poku\u0161avao da pobegne iz Jugoslavije i ubili smo ga.“ Ali u roku od dva sata moj deda je shvatio da je njegov sin bio \u017eiv. On je pomislio da su ga lagali, i rekao im je: „Ne zanima me da li ste ga ubili, ja imam jo\u0161 dva druga sina.“ Ali je ukratko shvatio da je Besnik bio bezbedan u Italiji.<\/span><\/p>\n Nakon toga, 1982. godine moj otac je bio u zatvoru, bez ikakvog razloga. Moj otac nikada nije bio deo \u201eIlegalja\u201c, za razliku od mog strica, koji se priklju\u010dio, mada ne u vode\u0107oj ulozi. Moj drugi stric, u\u010ditelj, uop\u0161te nije bio politicki anga\u017eovan. Porodica nije imala ulogu u onome \u0161to je moj deda je radio, barem ne aktivnu ulogu. Oni su rekli da je moj otac napao nekog srpskog studenta na univerzitetu. Ono \u0161to su oni zaista hteli je bilo da izvr\u0161e pritisak na mog dedu, koji je imao jednog sina u egzilu, drugog sina u zatvoru. Oni su hteli da ga oslabe. Moj otac je pu\u0161ten 1983.<\/span><\/p>\n Moj deda je ponovo uhap\u0161en 4. novembra, 1985. Tri godine ranije do\u0161lo je do ujedinjenja svih grupa \u201eIlegalja\u201c, i dobro je poznato da je moj deda bio vo\u0111a; on je postao neprijatelj broj jedan Jugoslavije. Godine 1985. je bio u zatvor u Pri\u0161tini i Mitrovici. Imali smo pravo da ga posetimo svake dve nedelje. U to vreme je bilo lak\u0161e za posete, jer smo imali auto koji smo mogli da vozimo dotle. Kada smo oti\u0161li u prvu posetu, morali smo da se vidimo sa sudijom i tra\u017eiti dozvolu. Sudija je rekao: „On je suvi\u0161e mlad, on ne mo\u017ee da poseti zatvor.“ Moj otac je insistirao, rekao mu je da sam \u017eiveo sa svojim dedom i da ne pravimo scene. Sudija nam je dao dozvolu, pod uslovom da ne ostanemo dugo.<\/span><\/p>\n Koliko se se\u0107am, mogli smo da ostanemo do 15. minuta, nisam siguran. Moj otac se slo\u017eio sa time. Kada smo hteli da u\u0111emo unutra, stra\u017ear nas je do\u010dekao i rekao: „Vi ne mo\u017eete da ga posetite danas.“ Pitali smo za\u0161to, ali nam nisu dali nikakav razlog, zato \u0161to nisu morali. Se\u0107am se da je moj otac bio uznemiren i rekao je stra\u017earu: „Bolje je da je on \u017eiv, ako znate da nije \u017eiv i ne ka\u017eete nam, vi \u0107ete imati posla sa mnom.“<\/span><\/p>\n Kada smo iza\u0161li, moj otac je i dalje bio veoma uznemiren i u jednom trenutku je zaboravio da sam ja bio sa njim.<\/span><\/p>\n Ja sam odgajan od strane moje babe i dede na na\u010din na koji su oni nau\u010dili da gaje decu, koji je bio razli\u010dit od na\u010dina na koji su moji roditelji gajili svoju decu, ili kako ja gajim svoju decu. Odnos sa njima nije bilo ne\u0161to \u010dega se se\u0107am kao zabava. Bilo je vi\u0161e ono: „Ti mora\u0161 da uradi\u0161 ovo, ti mora\u0161 da uradi\u0161 ono.“ Bilo je vi\u0161e obrazovanje nego zabava. Bilo je, na primer, sramota, rekao bi vi\u0161e znak slabosti, ako bi zagrlili svoju decu. Postojala je udaljenost, ali bi se od te udaljenosti mnogo toga nau\u010dilo. Krivim sebe, jer ja ne mogu da ponovo stvorim tu udaljenost sa svojom decom, i ponekad zaborave da sam ja njihov otac, \u00a0misle da sam ja njihov prijatelj i ne obra\u0107aju pa\u017enju na mene. Kao dete, bio sam vi\u0161e mislilac nego \u010dinitelj, nisam imao \u010dime da se igram, ali sam imao mnogo obrazovanja.<\/span><\/p>\n Kada smo se vratili iz zatvora, rekao sam ocu: „On je verovatno bolestan i to je razlog za\u0161to on ne mo\u017ee iza\u0107i.“ Bio sam dete, i poku\u0161avao sam da ute\u0161im mog oca. On nije mogao da govori tokom celog puta do ku\u010de, i nakon nekoliko godina, on mi je rekao: „Bio sam \u0161okiran kad si do\u0161ao do tog zaklju\u010dka, ostao sam bez re\u010di.“ Dve nedelje kasnije, smo ga videli, dozvola je bila izdata od strane sudije i dalje je va\u017eila, i ja sam bio u mogu\u0107nosti da posetim zatvor.<\/span><\/p>\n Tom prilikom, napisao sam pismo na jednoj strani papira, a moj otac je pisao na drugoj strani. Pretpostavljam da je pravilo bilo da zatvorenici nisu bili u mogu\u0107nosti da primaju vi\u0161e od jednog pisma. Ono \u0161to \u017eelim da ka\u017eem je da je moj pristup prema mom dedi i razgovor koji sam ja imao sa njim nije bio druga\u010diji od onog koji je moj otac imao sa njim. U pismu sam napisao: „Mi smo svi dobro, posetio sam tvog brata, on je vrlo dobro, pozdravlja te“ i ne\u0161to sli\u010dno tome, kao \u0161to je: „Mi smo sa tobom.“ Se\u0107am se, moj otac mi je rekao da kada je deda iza\u0161ao iz zatvora imao je to pismo sa sobom. On je rekao mom ocu, „Bio sam tako blagosloven \u0161to sam imao ovo pismo od mog unuka, jer mi je to dalo snagu.“ I dalje imam to pismo.<\/span><\/p>\n Kada smo iza\u0161li iz zatvora, bio sam veoma uznemiren jer sam video da je moj deda bio veoma lo\u0161eg zdrastvenog stanja. On nikada nije bio gojazan, jer je puno hodao, tr\u010dao je, ali smo ga na\u0161li jo\u0161 slabijeg. Bio sam ljut, i rekao sam: „Spali\u0107u ovo mesto jednog dana.“ Da bi popunili ovu pri\u010du, 24. marta, 1999. godine, prva stvar koja je izgorela od NATO bombardovanja bio je zatvor. Bio sam vrlo sre\u0107an, presre\u0107an. To mesto je bombardovano. To je bilo mesto gde su ljudi mu\u010deni. Moj deda je bio mu\u010den, on nikada nije rekao porodici, ali mi smo znali gledajuci njegove nokte, ili ih je imao, ili su bili uni\u0161teni.<\/span><\/p>\n Moj deda je radio samo 14. godina tokom svog \u017eivota. Ili je bio u zatvoru, ili bi bio otpu\u0161ten i morao da potra\u017ei drugi posao, da bi ga ponovo otpustili. Menad\u017ement se pla\u0161io da ga registruju u svojstvu zaposlenog, jer bi policija posle do\u0161la po njih zato \u0161to su njega zaposlili. Poslednji posao koji je on imao je bio pravni zastupnik pruge, ni\u0161ta posebno, ali je bio posao. Tu su ga smestili, jer su tako mogli da ga bolje kontroli\u0161u, tu je bilo mnogo \u0161pijuna, i UDB-a je \u017eelela da prati njegove veze. Me\u0111utim, njegove veze su bile ja\u010de, kao \u0161to mo\u017eemo videti rezultate i dan danas. Ako bi UDB-a bila stvarno mo\u0107na, Srbija bi i dalje bila tu.<\/span><\/p>\n Umro je u sredu, 15. oktobra, 1986. Imao je 60. godina. On je pu\u0161ten iz zatvora u junu. Moj deda nam je rekao: „Jedan od onih koji me je ispitivao mi je pokazao spisak imena i rekao mi je da uka\u017eem na bilo koji od tih \u0161ezdesetak ljudi na listi. Rekao sam: \u2018Ja ne poznajem nikoga.\u2019 \u2018Kako to ne poznaje\u0161 nikoga? Moja majka zna najmanje \u0161ezdeset ljudi.\u2019 \u2018Verovatno va\u0161a majka je imala takav posao gde je upoznala sve te ljude.\u2019 I istra\u017eitelj je bio veoma inzerviran.“<\/span><\/p>\n On je bio nacionalni heroj, ali je bio i moj deda. Najte\u017ee se\u0107anje za mene je kada su ga uhapsili 1985-e, se\u0107am se, rekao sam mu: „Za\u0161to te vode sada?“ I moj deda nije odgovorio. Oni su rekli: „Moramo da vam stavimo lisice.“ On je rekao: „Ja sam \u017eiveo svoj \u017eivot u lisicama.“ Imali smo psa, pametnog psa, i policija mu je ne\u0161to dala da pojede da bi ga smirila, jer nije pu\u0161tao nikoga unutra u dvori\u0161te, bio je odan pas.<\/span><\/p>\n Moj deda je imao suvenir iz Drugog svetskog rata, neke palice, rekao je, „Pobrini se za njih“. Kada su do\u0161li da ga uhapse, mislio sam da mogu na\u0107i te \u0161tapi\u0107e i da je nezakonito da ih zadr\u017eimo, pa sam ih sakrio negde. Tokom hap\u0161enja, policija je odvojila \u017eene i decu od mu\u0161karaca. Rekli su mom ocu i stricu da se okrenu ka zidu. Osoba zadu\u017eena je bio neko koga je moj stric poznavao, a kada su odveli mog dedu moj stric mu je rekao: „Ako se ne vrati, bolje napusti Kosovo.“ Pre trideset godina zakoni <\/span>Kanuna<\/span><\/i> su bili ja\u010di; ako si rekao: „Ti ce\u0161 imati posla sa mnom,“ to je puno zna\u010dilo. \u010cak i ako si bio policajac nisi bio u mogu\u0107nosti da pobegne\u0161 odmazdi, bilo je mnogo slu\u010dajeva gde je policija bila ubijana.<\/span><\/p>\n Mi smo mslili da mu je UDB-a dala ne\u0161to i otrovala ga, jer je umro od sr\u010dane bolesti nekoliko meseci nakon njegovog pu\u0161tanja a bio je veoma jak pre odlaska u zatvor. Kasnije, pre \u0161est ili sedam godina, na\u0161li smo pismo od dede koji se obratio nekom odboru. Verujemo da je to pismo bio govor pred sedamnaest \u010dlanova \u201eIlegalja\u201c i zapravo to je bio najve\u0107i skup \u201eIlegalja\u201c ikada. Profesor istorije koji pi\u0161e o \u201eIlegalja\u201c je to potvrdio, znaju datume.<\/span><\/p>\n Kada smo oti\u0161li na njegovu sahranu bilo je mnogo ljudi iz svih krajeva biv\u0161e Jugoslavije, iz Hrvatske, Makedonije, Kosova, naravno, ali i mnogi iz UDB-e, koji su fotografisali.<\/span><\/p>\n Moj deda je imao prijateljicu, Hirije Hana, ona je bila u zatvoru ’60-ih, ona je prvo \u00a0bila sa partizanima, a onda je iza\u0161la iz Komunisticke partije. Njoj se on dopadao, i ona je do\u0161la na sahranu i donela je venac od cve\u0107a. Ona je bila jedina koja je govorila na sahrani, i ona je rekla, manje-vi\u0161e, koliko se ja se\u0107am: „Umro si fizi\u010dki, ali \u0107e tvoja dela procvetati kao ovo cve\u0107e.“ Svi su aplaudirali, i bilo je kao u filmovima; dok je ona zavr\u0161ila, bilo je nekoliko kapi ki\u0161e, samo petnaest sekundi, bilo je \u010dudno, ja sam bio pred njom i pisma koje je \u010ditala, i po\u010deo sam da pla\u010dem.<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Moj deda Metu\u0161 Krasni\u0107i Ro\u0111en sam 3. jula 1977, dva meseca pre vremena. Bio sam slaba beba i posle \u010detiri…<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":10167,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[20],"tags":[],"class_list":["post-10191","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-price"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10191","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=10191"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10191\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10326,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10191\/revisions\/10326"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/10167"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=10191"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=10191"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/oralhistorykosovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=10191"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}