Subota, 12. jun [1999]
6:30 ujutru. Britanske trupe kroče na Kosovsko tlo u 4 ujutru. Naim i njegov prijatelj izlaze u grad kolima i vraćaju se brzo. Srbi odlaze kamionima, traktorima i kolima. Sada, prvi ne čeka poslednjeg. Nekoliko dana ranije strana televizijska mreža javno objavljuje Miloševićev plan kolonizacije Kosova bosanskim Srbima.
Adem dolazi kao da je ranjen. Prošle noći oko ponoći grupa kriminalaca su ubili Nazmija Gojanija, i ranili suprugu i sina Rifata Ymerija. Tražen je novac od jadnog čoveka. On im je dao sve što je imao. Na kraju je ubijen. Uzeli su mu i auto takođe. Njegovo telo je u mrtvačnici. Složili smo se sa Ademom da javimo porodici da ne žuri da preuzme telo i zakopa ga, nego da sačekaju dva dana.
Moj prijatelj je preneo vest preko poznanika. Sad on ne želi ni da vidi Demaćijevo lice, ni da čuje njegovo ime jer u jednoj javnoj izjavi on je kritikovao NATO i drugi su govorili u korist pregovora sa Miloševićem, naglašavajući da Srbi treba da ostanu na Kosovu. Dakle, Demaći se kreće slobodno u Prištini – kaže Adem revoltirano.
Sanija saznaje da je Arkan bio u Prištini prošle noći i time dokazuje da je njegova kriminalna grupa bila tu. On i druge grupe su napadali, pljačkali i ubijali ljude u svojim domovima – pogotovo one bogate. Ali svako je bio u opasnosti – onih nekoliko intelektualaca i poznatih ljudi. Ove divlje zveri su nas uhvatili u snu. Danas ću spavati u podrumu. Longari [sin od Zekeria] će ostati budan kao inače. U slučaju opasnosti on će pobeći sa majkom kroz baštu prema Fazli Kajtazi, gde ćemo se sakriti na dnu našeg dvorišta i komšijskog srpskog dvorišta – u žbunju. Ovo je naš jedini izlaz. Opasnost je našem pragu i biće tu dok ne dođu trupe KFOR-a.
4 popodne. Trupe KFOR-a su stigle u Veternik. Pucnjave od pre petnaest minuta su vezane za njihov dolazak.
4:20 popodne. Opet pucnjave blizu, dve ulice ispod moje kuće.
5:30 popodne. Međunarodne trupe koje su stale u Veterniku će ući u Prištinu svakog trenutka, odmah nakon čega će general Džekson održati medijsku konferenciju.
Ivanov objašnjava da ulazak ruskih vojnika u Prištinu je bila nesrećna greška, stoga im je bilo naređeno da napuste grad. Tokom govora koji je Klinton održao u bazi u Mizuriju, on naglašava da će Albanci koji su deportovani biti vraćeni u njihove domove. On je posvećen obnovi uništenih i spaljenih kuća i u isto vreme on smatra da je potrebno zamoliti Albance da ne traže osvetu protiv Srba. Naravno američki predsednik nije svestan da Albanci samo svete jedni druge, ali ne protiv Srba, iako su ih oni ubijali i masakrirali ali se oni nikad nisu svetili.
Američke snage će ući kroz Kuks danas ili sutra. Klark ne dozvoljava ruske snage na Kosovo ako nisu deo istog lanca komande. Srpski Pokret Obnove je izjavio da je ulazak ruskih vojnika u Prištinu velika šteta srpskom narodu.
Od juče uveče talas iseljavanja srpskih Crnogoraca iz Đakovice, Peći i Istoka se povećava. Dok povlačenje iz Kačanika, Uroševca, Štimlja i Lipljana, srpska armija i policija su pljačkali i spaljivali [kuće]. Čak i Podgorička televizija je objavila ulazak snaga KFOR-a u Prištinu.
Danas, popodne Longar je imao telefonski poziv sa novinarom Kohe Ditore u Skoplju, Nebi Ćena. Oni su se složili da postave neke američke novinare u našu kuću. Oni će stići u 8 uveče zajedno sa Nebijem. U sobi njegove majke on je stavio malu američku zastavu. Saznao sam da su novinari sa televizijske mreže ABC sa Tedom Kopelom na čelu.
Zekerija Cana Ditari i Luftës [Ratni Dnevnik] objavljen u Rilindji, Priština, 1999