Ovo je osma priča u nizu od deset priča o Pokretu pomirenja krvnih osveta 1990-ih godina. Pripovedači su Raif Musa i Valjdete Bajrami Musa, muž i žena, stručnjaci informacionih tehnologija iz Uroševca, koji su bili aktivisti Pokreta.
Na jednom slučaju, neko je opsovao hodžu, dok je hodža držao govor opsovao ga je u prisustvu svih, on mu je opsovao majku. Hodža je ustao i krenuo ka njemu, pomislili smo da će hodža da ga udari, ali ga je umesto toga poljubio u čelo i rekao onom starcu: „Hvala“, rekao je: „Smatram te kao svog oca.“ I sada on gleda prema hodži, hodža stoji, i starac je počeo da plače, kaže: „Hodža“, rekao je: „Hoćeš li mi oprostiti?“ „Zašto?“ Rekao je: „Ranije sam te užasno uvredio, opsovao sam te.“ „Ne“, rekao je on: „Ti možeš da budeš moj otac. U čemu je problem?!“ Rekao je: „Moja majka može biti tvoja žena, nema razloga za brigu.“ I zbog te reči, tog dela hodže, on je oprostio krv. Jer je on bio kategoričan [da ne oprosti], u nekim pojedinim trenucima neke zanimljive stvari su upalile.
U nekim slučajevima smo bili izbačeni iz verskih razloga, na primer poveli bi Ljuša [Don Ljuš Đerđi], „Ne, jer je on katolik.“ Izbacili su nas samo zato što je on bio sa nama, i dan danas taj slučaj nije oprošten. A danas su oni užasni političari, krv nije oproštena u to vreme plus su nas izbacili, sa nama je bio profesor Anton [Četa], [Don] Ljuš, koji su bili vernici, katoličke vere, sa nama, zbog njih smo bili izbačeni, i krv nije oproštena. Više nismo išli, jer smo smatrali sebe potcenjenima, kada su nas izbacili, bili smo mladi i nije nas bilo brige. Imali smo veliko poštovanje od strane profesora i Don Ljuša, svaki put kad smo išli Luš nam je puno pomagao, bez obzira da li je bila noć ili dan, nije oklevao. Čak i danas imamo vrlo dobre odnose, i svaki put kad god odem u Prištinu, kaže: „Svakako svrati kod mene u posetu“, ali čovek nema vremena. Ne samo sa Don Ljušom, ali i sa svim profesorima, jer su možda profesori u to vreme bili skromniji, bilo je autoriteta u to vreme… a i za mene imaju svi, ali neki koji nisu bili autoritativni sad ne pričaju jer su dobili autoritet, ja mislim o onima koji učestvuju u politiku, a oni koji su imali autoritet i dalje su skromni…