Istraživanje o Prištini je fokusirano na kulturu, istoriju i arhitekturu. Ove dimenzije se istražuju kroz lične priče i uglavnom nude mnoštvo multiperspektivnih narativa, demokratizuju javni diskurs i način na koji se lokalne istorije prenose. Putem sredstava digitalnog pripovedanja, želimo da prikažemo mnoge aspekte grada i da doprinesemo višeslojnom razumevanju urbanog i društveno-ekonomskog razvoja, počevši od međuratnog perioda do danas.

Projekat Priština Šeta je deo Dijaloga između zajednica kroz zaštitu inkluzivne kulturne baštine (Dialogue through Inclusive Cultural Heritage Preservation), koji sprovodi UNDP Kosovo i koji se finansira iz Instrumenta EU koji doprinosi stabilnosti i miru (IcSP).

Skender Bošnjaku

Neuropsihijatar

Oh, to je bio sjajan trenutak, čak od, od… Bila je subota kada je NATO došao, dakle bio je 12. jun, subota… 11. jun je bio petak, ne… Da, tačno u petak, 11. Juna, 11. jun subota. Obično ja nisam spavao ali sa prozora gde sam živeo, moglo je da se vidi tačno i kuće i kada sam video tenk, bilo je rano. Oh, do dan danas… Sad u ovom trenutku imam… Osećao sam puno sreće, rekao sam: ‘Oh ženo, NATO je došao, idemo da vidimo!’ I ja sam pokušavao da trčim dok nisam video tenk, ali, kada se okrenuo, video sam tenk i stavio sam ruke u vis, i bilo je sjajno. Nešto nemoguće. Da, čak i za mene, bilo je nemoguće da je stvorena takva atmosfera da su ljudi zaboravili, meni je to bilo nešto neverovatno i…

Iljir Đinoli

Arhitekta

Kada sagledamo promene, naravno, primećujemo istorijski razvoj grada i društva. Promene koje su se desile, u ekonomskom, kulturnom i društvenom smislu, promene unutar društva, znate, prelaz od Osmanskog perioda do predmodernog perioda je neverovatan u društvenom smislu. […] [Društvo] Bilo je drugačije, zasnovano na principima muslimanskog društva, dok su drugi, sa svojim tendencijama ka evropskom modernom na Kosovu, bili izraženi uglavnom kroz uništenje. Uništenje ćelije, društvene i urbane ćelije.

Ajten Plana

Vaspitačica

Znate li šta mi je najviše smetalo [u Prištini]? U to vreme, žene su ovde nosile dimije ili kule [šalvare], zvali su ih kule. Bile su kao dimije, ali ne tako opuštene. U Skoplju kod nas niko nije nosio dimije. Ljudi iz grada ih nisu nosili, čak ni oni koji su dolazili iz sela ih nisu nosili. To mi je smetalo. I devojčice, devojčice nisu nosile pantalone u to vreme, ali nisu ni puno izlazile, ali jesu po komšiluku, ostajale bi kod kuće i uvek nosile te kule. Stvarno su me nervirale, baš su mi smetale. Govorile bi: ‘Ama toplo je, u ovom je prijatnije.’

Šukri Zejnulah

Veteran obrazovanja

Puno stvari se tada dešavalo. Imali smo poznate ljude, tu je bio doktor Tefik Rašit. On je bio lekar. Pre njega je bio Kabir, Kabir Lopov, Provalnik, tako smo ga zvali. Ipak, on je bio pošten čovek, i bio je pogrešno shvaćen. On je samo maestralno krao od bogatih, imao je stara kolica, krao je i davao te stvari siromašnima. Odneo bi to kući i davao. Bio je lopov, provalnik, ali dobar čovek. Kada bi ušao u prodavnicu ili kafić, svi bi ustali. Bio je veoma pošten. […]

[Živeo je tokom] Prvog svetskog rata, u tom periodu. Tada. Takođe, još uvek pričaju o njemu kao o poštenom lopovu iz Prištine, do današnjeg dana. Pošten, bez laži, bio je veoma human, pomagao je. On je gladovao kako bi dao hranu siromašnima.

Škeljzen Malići

Filosof

Rekao sam mu: ‘Moram da predam temu koja ne postoji: vizantijska estetika’. Ustao je sa svoje stolice i rekao: ‘Ko ti je dao pogrešne informacije? Kako ne postoji?’ (smeje se) ‘Dobro’, rekao sam. Rekao je: ‘Napiši mi ideju rada’. Već sam počeo da čitam neke stvari. Kada sam predao prvu verziju, sadržala je dve-tri teme na kojima sam hteo da radim. I pogledao je to i rekao: ‘Završićeš tako što ćeš napisati knjigu” (smeje se). Rekao sam: ‘Ne, ne, samo tako…’. Rekao je: ‘U redu, hajde!’

[…] Nekako sam želeo da postanem ekspert za Vizantiju, da naučim starogrčki. Počeo sam da idem na neke kurseve tamo, ali smo ušli u osamdesete, politička situacija se promenila u Jugoslaviji i moj status kao… ‘78. sam bio zaposlen na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za albanski jezik. Sada, znate, svi smo bili upleteni u politiku i te stvari, i meni više nije bilo zanimljivo da to studiram, znate. Iako sam uvek imao ambicije da to završim, objavim svoj rad, da radim više na njemu. Tek nakon 20 godina, znate, posle 1999, objavio sam prvi deo ‘Vizantijske estetike’ na albanskom”.

Salih Spahiu

Arhitekta

Za mene je izgradnja Kosovofilma bila velika motivacija i izazov kako da osmislim zgradu, zato što ima neke specifične funkcije. Kao na primer, soba za zvuk, koja je deo zgrade, zbog akustike, tamo se odvija sinhronizacija filmova, onda bioskopi, skladišta za čuvanje filmova, onda administracija i prostor za druženje. Ove funkcije sam smestio tako da svaka ima svoj integritet u odnosu na… ali, opet su se na neki prirodan način nadovezivale jedna na drugu.

Sa zgrade Kosovofilma možete prilično dobro da vidite Prištinu, i za fasadu sam izabrao oker paletu; ako se sećate Kodaka koji je proizvodio filmove, to su boje njegove ambalaže … i povezao sam to, znate, dizajn fasade sam povezao sa namenom zgrade.

Kamila Turbedar

Frizerka

Martifal. Neko bi pevao māni [narodne pesme], a mi bismo joj pokrili lice crvenom maramom. Stavila bi ruku u činiju. Oni bi prethodno stavili činiju ispod ruža tokom cele noći. Svi bi stavili ponešto unutra, šta god su želeli. Onda bi devojka kojoj smo stavljali crvenu maramu vadila [predmete] iz činije i držala ih. Neko bi pevao māni. […] Potom bi upitala: ‘Čije je ovo?’ Neko bi rekao: ‘To je moje’. Onda bi pevali māni. […] Za Hederlez bismo stavili glinenu činiju ispod ruža tokom cele noći. Svi iz komšiluka bi nešto stavili, sledećeg dana, martifal. Kuvali bismo lokum za njih. Te velike bašte… atmosfera je bila drugačija… komšije… svaki komšiluk je imao svoj martifal.

Šerafedin Suleiman

Političar

Najstariji je započeo sa postupkom. ‘P’e hapim mledhjen e srezit, a ka kush propozim për predsednik?’ [Počinjemo opštinski sastanak, ima li neko predlog za predsednika?] Ponekad smo govorili na albanskom, ponekad na srpskom (osmeh) … Stanoje Aksić ustaje, on je bio sekretar opštinskog komiteta, snažan čovek koji je verovao u mlade, u davanje šanse mladima. ‘Unë në emrën krejtve, bazë nenit’ [Ja, u ime svih, po članu] tom i tom, po zakonu, kemi propozim Šerafedin Suleimana, momentalisht osht’ në Prizren.’ [predlažem Šerafedina Suleimana koji je trenutno u Prizrenu]. Nisu ni znali da sam stigao. Neko kaže: ‘Jo, jo këtu osht’! [Ne, ne, evo ga!] ‘Le t’çohët’ [Neka ustane], ja ustajem. Hodnik je pun, svi su uzbuđeni oko toga ko će biti izabran. ‘A ka kush ndonjë propozim tjetër?’ [Ima li neko drugi predlog?]  Nuk ka.’ [Nema.] ‘T’lutna kryetarin’ [Izvolite predsedniče.] Popnem se [na binu]. Bio sam vrlo mlad, dvadeset i osam-devet godina. Ne mogu da vidim nikoga dole. Smračilo mi se. Otišao sam tamo, seo i izvadio beležnicu. Zahvalio sam se u par reči na srpskom i na albanskom.