Istorija lokaliteta Janjevo povezana je sa tradicijom rudarstva Novog Brda i Kopaonika koji su imali naslage olova i srebra koje su kultivisale ekonomski rast i razvoj. Istorija hrvatske zajednice na Kosovu datira unazad do 12. veka. Iako su rudnici zatvoreni od 16. veka, zajednica nastavlja da pronalazi značaj u Janjevu i razuman razlog da ostanu. Povezana sa regionalnim trgovačkim centrima, arhitekturu Janjeva odlikuje mešavina Osmanskih mesta stanovanja i Austrougarskih kuća. Snimanjem intervjua usmenih istorija sa članovima različitih zajednica, mi stremimo da se poveća razumevanje kulturnog i ekonomskog identiteta lokaliteta Janjeva.

Istraživanje o Janjevu je deo projekta „Međju-etnički dijalog kroz inkluzivnu zaštitu kulturne baštine” kojeg finansira Instrument Evropske unije za stabilnost i mir (IcSP) a realizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) na Kosovu.

Olga Gucić

Vaspitačica

Mnogo smo se družili, bilo je stvarno, imali su i svadbe i krštenja i sve to to je sve bilo neka posebna radost. Spremaš se od jednog blagdana do drugog. Uvek, ulice su uvek bile čiste, svake subote, svako ispred svoje kuće je očistio. Pevalo se, ne znam. Svake nedelje je bilo korzo koje je bilo brdo iznad Janjeva Glama, popodne tu su bili samo mladi. Ono Đurđevdan smo imali isto i tu su posebne bile pripreme za Đurđevdan. To kod nas veče Đurđevdan, to je rifana a obično je spremala ona cura koja je bila verena i zvala je svoje prijateljice i sve to, svoju rodbinu.

Omer Škrijelj

Doktor

Ispričaću jednu anegdotu iz tog vremena. Tu su išli kamioni za kamionima, tu recimo ima ona kuća onih Hrvata koji su sad najjači, koji su ostali, to je gore nekih dvesta metara odavde, pa sve do pošte su bili poređani kamioni i tovarilo se. To je bilo masovno iseljavanje, ja ono, teško da se preboli to, za onoga ko nije Janjevac. I sad, dolazi jedna stara žena na pregled i onako, uobičajeno, nema neke posebne tegobe.

I ja joj rekao: ‘Baka, na šta se žališ, šta te boli?’ Kaže: ‘Bole me kamioni’. Reko’: ‘Bole sve nas’. Znači bila je, bila tad i ta dijagnoza, bole me kamioni. E boli baš, to je išlo, to je išlo, samo sedite kao naveče s njima, popijete, družite se, sutra već vidite da nisu tu. Jer odluke su padale maltene preko noći. Kažu oni danas: ‘Nećemo, nama ne treba da idemo’. I onda, desi se nešto preko noći, verovatno ode jedan komšija, ode drugi, zašto bi ja ostao, idem i ja. I tako…